Kao sto se uticaji svetskog globalizma osecaju gotovo u svim sferama drustvenog i kulturnog zivota, tako ni jezik ne moze pobeci takvim uticajima i promenama. Pocevsi od leksike, upotrebe stranih, preciznije engleskih termina, u raznim oblastima pa sve do samih jezickih konstrukcija, dakle sintakse. O primerima takvih uticaja govorilo se i govori se mnogo i gotovo da nema jezickog strucnjaka, a pogotovo time vole da se bave jezicki laici, koji nije o tome vec nekad govorio. Stoga, s obzirom na to da su primeri vec izlizani ja ih ovde necu pominjati.
U popularnim lingvistickim prirucnicima doskora se mogao naci podatak da tacan broj jezika u svetu iznosi 2.796., ni manja ni vise. Ali danas se zna da je ova cifra pogresna. Prevashodno, zato sto se nikakav precizan broj ne moze utvrditi, jer danasnja nauka barata samo procenama. Takve procene u novije vreme su se kretale od 3.000 do 10.000 jezika. Ipak, autoritativni aktuelni izvori danas se slazu da ukupan broj zivih jezika u svetu nikako nije manji od 4.000, a da je verovatno blizi cifri od 5.000.
Sada na svetu ima mnogo manje jezika nego sto ih je bilo pre sto, dvesta ili vise godina, a naucna predvidjanja su takva da ce ih uskoro bit sve manje nego danas. Jer, postojeci jezici mnogo brze nestaju nego sto novi nastaju. Jezici izumiru uglavnom kada izgube svoje govornike, i to fizickim nestankom govorne zajednice, usled raznih katastrofa, ratova, gladi ili kolonizacije, ili prirodnim procesom izumiranja. Kada su evropski kolonisti dosli u Tasmaniju zbrisali su tamosnji lokalni domorodacki jezik u rekordnom roku i izvrsili svojevrsni, kako bi Ranko Bugarski rekao, "lingvicid". Proces izumiranja u danasnje vreme je mirniji, ali ne manje tragican. Pa tako proces izumiranja zahvata sasvim male govorne zajednice, vremenom svedene na stotinu ili desetine govornika, potom na nekoliko porodica i na jednu, od najmanje dva clana, te najzad na jedinog prezivelog govornika, sa cijom smrcu odlazi i taj jezik. 1898. u Krku se smrcu Toneta Udine ugasio dalmatski - romanski govor dalmatinske obale. Pored prirodne smrti jezika i lingvicida, ubistva jezika, jezici izumiru i dobrovoljno, pa tu mozemo govoriti o jezickom "suicidu". Dakle, nestanak nekog jezika ne mora biti uslovljen bioloski, vec i socioloski. Ova pojava poznata je pod imenom zamene jezika. To se desava tako sto male i ugrozene zajednice prihvataju dominantni jezik okoline radi opstanka. Tako se u Irskoj 1700. godine skoro svi stanovnici Irske govorili irski, a danas skoro svi govore engleski.
Neki podaci govore da se vise stotina jezika ugasilo samo tokom poslednje dve-tri decenije, a procene su da bi broj zivih jezika u buducnosti mogao da bude prepolovljen.
U svetlu ovih cinjenica i imajuci u vidu sva dostignuca moderne tehnologije, globalne komunikacijske mreze, elektronska i racunarska dostignuca, da li vam je tesko da poverujete da bi generacije u buducnosti mogle govoriti iskljucivo engleskim jezikom? Sva nabrojana obelezja savremenog zivota ne podrzavaju jezicku raznolikost, pa se stoga moze ocekivati da do izvesne jezicke globalizacije dodje. Naravno, do toga nece doci naglo, vec postepeno. Proces je vec u toku, i tome smo aktuelni svedoci, a o tome mozda najbolje govori cinjenica da je engleski odavno lingua franca svih, jer olaksava komunikaciju sto poslovnih ljudi i naucnika sto obicnih ljudi.