I dok, ne smislim nista pametnije sto bih na ovoj elektronskoj hartiji mogla pisati, dozvolicu sebi da iznesem par zapazanja koja su u vezi sa beogradskim zargonom. Naime, ovih dana ne mogu da se otrgnem utisku da je beogradski zargon prilicno siromasan i to pre svega u leksickom smislu. Ne znam da li uzroci toga leze u sve prisutnijem pomodarskom preuzimanju reci iz engleskog jezika, ili u lenjosti i nekreativnosti njegovih govornika, ili, pak, i u jednom i u drugom, tako da prvo utice na ovo drugo ili obrnuto, svejedno. Ovde moram da istaknem da je isto takvo stanje i u samom knjizevnom srpskom jeziku, te onda i nije neko cudo sto takvo stanje zaticemo i u zargonu. Zargon, iako kolokvijalan, pridonosi bogacenju leksickog korpusa jednog jezika i kao takav izuzetno je bitan za svaku govornu zajednicu. U njemu se, mozda najvise, oslikava duh jednog naroda , a posto se najvise vezuje za govor mladih, u njemu se ogleda upravo kreativnost, domisljatost pa cak, bicu dovoljno slobodna i reci, nacin razmisljana upravo njih samih. A upravo, kad je rec o mladima, on se, takodje, moze dovesti u vezu sa kategorijama moderno/nemoderno. Tu mogu navesti gro primera koje mogu da potkrepe ovu moju tvrdnju. Naime, secam se kako sam i sama reagovala kada su "matorci" u mojem okruzenju, ciji je zargon ostao onakav kakav je bio u njihovoj mladosti, govorili za nesto sto je dobro da je "krvavo"(ha, ha, smejem se), ili nesto malo mladji od njih za nekog ko je zanimljiv, ili ko im se izuzetno dopada, da je kralj, sto bi u danasnjem zargonu bili ekvivaletno reci "lik". Tu cu se, za sada zaustaviti, kako mi se uvod ne bi pretvorio u citav rad. Dakle, ono sto hocu da kazem, i ono sto mi najvise smeta u savremenom zargonu, jeste "previseznacnost" postojecih zargonskih reci. 80% reci koristi se da bi se izrazile najrazlicitije stvari, gotovo da se van konteksta i ne moze odrediti njihovo znacenje. Razlog tome je nedostatak novih reci, pa se onda ove postojece vrte u krug da bi oznacile razlicite stvari. A one retke nove, sto se mene tice, su neupotrebljive, jer u vecini slucajeva nista ne znace. Ovde cu biti sasvim subjektivna, i kao primer jedne nove reci koje je potpuno neupotrebljiva, spomenuti rec koja se obilato koristi u poslednje vreme, rec(cuj rec!) "ekstra". Exter, extera, exterum u Divkovicevom latinsko-hrvatskom recniku jeste pridev koji znaci "izvanji, spoljasnji". Prema tome osoba ne moze biti spoljasnja, pa shodno tome ni "ekstra". Zargon jeste najslobodnije polje jednog jezika, ali dozvolicete, logike nije oslobodjen, niti bi trebalo da bude. Ali ja sam sad u ovom trenutka resila da vise oko ovoga ne terorisem, op,htela sam reci teoretisem, ovo je bio lapsus, ili tacnije frojdova omaska, jer ocito to mislim, pa ga ja necu brisati. Elem, necu vise da terorisem, nego da prionem na posao stvaranja novih reci kako u zargonu tako i u knjizevnom jeziku. To ce biti svojevrsni eksperiment, pa videcemo, mozda nekim cudom i uspem da ih prosirim medj' ljude. Pozelite mi srecu!