Ako bismo uzeli kao tacnu tezu da nema veceg vernika od preobrazenog vernika, onda bismo u mom slucaju mogli reci sam se ja otisnula na put preobrazenja u blogera, i to, sta vise, revnosnog blogera. Pitam se samo kada ce doci trenutak u kojem cu umesto cistog popunjavanja praznine ovog elektronskog lista, poceti pisati nesto suvislo. Dakle, i dalje sam u iscekivanju, samo sto mi se spisak iscekivanih stvari iz dana u dan prosiruje. Ali, do tada, ovaj se list mora nekako ispuniti. I dok tumaram po svojim zamrsenim mislima, svaki put zavrsim u misaonim slepim ulicama. A kako bih nasla izlaz iz sopstvenog misaonog lavirinta, jednostavno, moram prestati da mislim, a u tom smislu i zavrsiti ovaj post.