Ne znam da li je postavljanje ovog bloga izazvano mojom svakodnevnom dokolicom ili pak necim drugim, ko zna kojim nesvesnim porivom, tek evo i ja sam se nasla u kruzoku blogera bez ideje sta bih uopste ovde mogla pisati. Moglo bi se reci da sam ja u ovom kruzoku u nekakvoj krizi identiteta. Niti znam zasto sam postavila svoj blog, niti znam sta bih tu mogla pisati, niti sam bila citalac blogova, niti mi je cela ta ideja oko blogova ikada bila preterano zanimljiva. Dakle, uljez!!! I tako listajuci ovaj moj skromni mentalni recnik, trazeci reci da odenem svoje misli, pomislih kako bi, bez obzira na sve, ovaj blog, ako nista drugo, mogao nasmejati moju prijateljicu Anu, redovnog citaoca blogova, a koja sama jos bloga nema. I evo sada jedne apostrofe: Ana, smejes li se? Dakle, kako kaze onaj dobri "narodnjak"(licna kovanica za narodne mudrosti): "Nije kome je namenjeno, vec kome je sudjeno". Meni je izgleda bilo sudjeno. Mozda se uljez odomaci. Pozdrav svim blogerima od jos uvek zelenog blogera!!!