utorak, 26.12.2006.

Merry Christmas!

Bok ljudi!
Želim vam svima sretan Božić.
Nadam se da se zabavljate doma sa svojima.
Znam da se ja sigurno zabavljam.
U petak je bilo...naporno.
U školu nam je Antonija donijela poklone.
Svima je dala neke čokolade,samo Ivi neke CDe koje joj je morala vratit.
Mi smo rikavali od smijeha!
Išli smo u arheološki gledat neke izložbe o Egipćanima,Japodima i još nekim davnim ljudima.
Poslije smo išli do trga(za to hvala raski koja valjda misli da ne znamo sami doma),i tam se smrzavali dok je pola razreda pobjeglo doma.
Otišli smo u Gajevu,u Algoritam i kupila sam knjigu.
Kupila sam The Picture of Dorian Gray koju već neko vrijeme tražim.(Volim Algoritam-klasici na engleskom po 18 kuna)
A navečer smo Maja i ja išle kupovat poklone za Božić za cure i obitelj.
Istrošile smo se i izmorile.
I još sam kasnila na Gospodara prstenova.
Ali,ionak sam taj film gledala,kaj ziher tri puta.
Na Badnjak je moja sestra kitila bor sama.
Uspjela ga je okitit cijelog prije neg sam ja uopće skužila da je vrijeme za kićenje.
Vladalo je blagdansko raspoloženje.
Barem u dnevnoj sobi.
Moji su čak puštali i Božićne pjesme!
A ja u svojoj sobi Bauhaus.
Stvarno blagdanski.
Iz dnevne sobe čuješ ''Merry Christmas,everyone!'',a iz moje ''Bela Lugosi's dead''.
Moja mama je radila kolače,malo je bila ljuta kaj su joj zgorili.
Al je dobro isplao.
Stalno smo snimali s kamerom na Božić,tak da imamo dosta materijala.
A,i pokloni nisu bili za bacit.
Dobila sam od sestre,lak za nokte koji je već imala doma i trošila pa ga je samo zapakirala.
Super.
Od mame i tate sam dobila Mobitel od Stephena Kinga(to je knjiga),smeđu vestu,novac i neki parfem.
Dobila sam i kutiju za nakit od neke žene,mamine frendice i naušnice i dokoljenke od ujaka i ujne.
I čokolade naravno.
Sad još samo moramo obilazit goste ostatak zimskih praznika.
I dočekat Novu godinu.
Možda čak na trgu.
Nikad se ne zna...

četvrtak, 21.12.2006.

Badnji kruh

Ovaj tjedan bio je pun događaja.
Pa,počnimo po redu.
U utorak smo Andrej,Roman i ja pisali pitanja za konferenciju.
Bili smo u knjižnici dva sata i napisali deset pitanja.
Korisno utrošeno vrijeme.
Duže smo se smijali nego smišljali pitanja.
Došla sam prva i srela Tenu i Mirnu ispred knjižnice.
Onda je došao Andrej pa smo svi zajedno čekali Romana,koji je išao kupit sendvič,ili kaj god.
Onda smo krenuli.
Mirna i Tena su uskoro otišle na internet.
Uskoro im se Roman pridružio i ostavio mene i Andreja same kao budale da smišljamo pitanja.
Moj,prvi i skoro jedini prijedlog,bio je ''Do you eat Badnji kruh?''
A što je Badnji kruh?
Od kud nam to?
Dobili smo napisan neki tekst u kojem piše kako Hrvati na Badnjak jedu tradicionalno jelo,Badnji kruh(pisalo je Badnji kruh u tekstu na eng).I mi nismo mogli vjerovat,zato kaj smo prvi put u život čuli za to.
Nismo mogli se prestat smijat.
A da ne spominjem ostala pitanja koja pokazuju naše vrsno znanje engleskog i služenje istim,poput ''Do you catch Christmas fever'' i nešto što je Roman rekao.
Vjerujte mi,nije za javnost.
Ali,uspjeli smo napisat pitanja.
I taj dan prije 11,dođe meni poruka od Antonije da je konferencija sutra u pola devet i da moramo doć u osam.
Tko će se dić tak rano?
I zovem ja Andreja i Romana da ih obavijestim.
Andrej mi se javi,on radi kemiju,ima još svu silu posla.
Naravno,ne paše mu,al kaže da će doć.
Al to je poziv koji je dobro prošao.
Romana sam probudila.
A jadan.
I dođemo mi čak prije osam.
Knjižnica zaključana.
Nijednog profesora u blizini.
Ali,nabavili smo ključ.
I krenuli mi zvat.Zovemo bezveze,kog možemo dobit.
I nazovemo Roman,Andrej i ja Italiju.
I ja čitam tekst o Badnjem kruhu.
Kad su prepoznali dio teksta koji slijedi,oba dvoje su otišli od mene da se ne bi počeli smijat.
Ali nije pomoglo.
Dok sam došla do tog dijela rečenice,valjali su se po podu.
A ja od smijeha nisam mogla čitat.Pročitala sam pola riječi i prasnula u smijeh.Pa opet.Pa opet.
Čudim se da su razumijeli kaj sam rekla.
Bilo je još događaja.
Uključujući izbacivanje Ive i Tanje i svađe s cekaćicama.
One pjevaju neku pjesmu,ne znam kak se zove,i ide ''pristupljuj'' ili tak nešto.
I Andrej odglumi da pljuje.
A ja se smijem.
I Roman se smije.
I onda meni Marija iz c razreda govori(čitaj dere se)priča kak je pljujem i smijem se.Uglavnom smetam.
Ko da sam joj ja kriva.
Rekla bih još nešto ali netko bi se mogao uvrijedit.
I,sve je dobro prošlo.
Kao i ovaj post.
Bok!!!!!!

nedjelja, 17.12.2006.

Nakon partija

Javljam se,dan nakon rođendana.
Bilo je super.
Stvarno smo se zabavili.
Točnije -le,jer smo bile same cure.
Izvrstan rođendan.
Maja i njena mama su se nakuhale.
Ali isplatilo se.
Valjda.
Bila sam na misi.
U 11.
Bilo je dobro.
Bolje nego u pola deset.
Odsad idem u 11 na misu.
Sad idem.
Čeka me lektira...

subota, 09.12.2006.

Big Brother

Bila sam sad kod Romana na blogu,pa sam se sjetila kak sam jučer gledala Big Brother.
Koje su to budale!
Igrali su Trivial Pursuit(nije mi jasno zakaj ih su pustili da to igraju).
Ne da nisu imali pojma,nego NISU ZNALI ČITAT!!!
Spominjala se Pulitzerova nagrada,čitali su Pultizerova,ili ko zna kak.
Bio je Michelangelo,Tanja nije nikad čula za njega,pa čita Mišelanđelo.
Spominjao se Al Capone,ni to nisu znali čitat!
Onda sam(tko zna zašto to nisam napravila ranije)prebacila program.
Oni,nemaju nikakve opće kulture!
Nemaju pojma!
Jedino sam zahvalna kaj je Tomislav nekaj znao.
Barem neko.
Ali dobro.
Možda su briljirali nakon što sam prebacila program.
Iako....

Čisto sumnjam!!!

nedjelja, 03.12.2006.

Casino Royale

Evo,ispunjavam šta sam rekla.
Javljam se nakon filma.
Maja i ja smo se iznenadile kad smo vidjele da je Roman došao.
Svi su nas uvjeravali da neće.
Znači,bilo nas je četvero.Maja,Feđa,Roman i ja.
Roman je malo bio šutljiv,ali se oporavio.
Došli smo do Cinestara u pet i deset i mislili kaj ćemo radit do filma.
Stajali smo u redu pola sata dok smo podigli karte.
Ali isplatilo se.
Film je bio super.
Poslije smo išli do McDonaldsa na sladoled.
Zabavili smo se.
Roman se smrznuo,ali nama ostalima je bilo dobro.
Zapravo,bilo je super!!!