promatram, razmišljam
10.09.2007., ponedjeljak
Pjesma o probuđenim spomenima
|
Propalu ljubav ne nosi se na put Kao što nosiš kovčege i svežnje. U spomenima život samo spava: Kad probudi se - oni budu čežnje. Putuješ dane i putuješ noći: Oni su tvoje društvo u samoći. U zanosima, lutanju daleku oni te naglo zabole, zapeku. Otiđeš dalje. Oni dublje riju I glumljenu ti radost samo piju. Na dnu ti srca čuče sumnje; čuju micanje svake nade, pa je truju. Tjeskobama, ljubomorom te muče, U sutra sjenu bacajuć od juče. D. Cesarić ... Propalu ljubav ne nosi se na put ... |
