anabonny https://blog.dnevnik.hr/donabellina

utorak, 20.08.2019.

valiža




u kantunu komore iman jednu staru valižu...znate kake su bile, kartonske ..s njon je moj pokojni ćaća ka momak poša u svit i vratija se nakon toliko godina a odonda je niko nije koristija jer su valiže postale drukčije i bilo bi smišno bilo di kreniti s njon.
intanto, ta valiža stoji u kantunu , na njoj rakamani tabletić i porcelanska figura dupina koji skače u zrak....

dok sam bila dite, najdraže bi mi se bilo igrat oko te valiže i na nju poslagat one drvene pijatiće , činit fintu da je stol i da priko puta mene sidi moja prijateljica koja je u gostima i ja s njon jin , pijen kafu i ćakulan........naravski, da sam bila sama i da san sama sebom govorila - kaže mi moja mater - u dva glasa: i pitala i odgovarala , ma šta reć - teatar bi napravila na kolinima, jerbo se nije imalo di sist.
pasalo vrime, ja pošla od kuće, pape dugo posli partija zauvik, a valiža stoji , ne primišta se iz kantuna, samo nema više onog rakamanog tabletića ni dupina.
sad u valiži čuvam ono šta se čuvati triba : neke prastare knjige koje nisu medju drugima da ih prašina ne uništi, ćaćin portafoj sa dvi slike još unutra mene i brata.s njima je oplovija svit, Bog mu da pokoja, jednu malu, materinu boršu koja se zatvarala s glavama dva zmaja, a ispod svega , u svilu zamotanu jednu sliku, tvoj litrat iz lipih dana ...ma sve će to jednoga dana doć na pravo misto......a tvoja slika u kvadar, pa na moj kantunal.....
jer, stara je užanca da slika stoji na kantnalu, pa zašto je ja ne bi poštovala ?


20.08.2019. u 08:51 • 17 KomentaraPrint#^

ponedjeljak, 19.08.2019.

ući u tudje postole




kažu neki, da prvo moraš volit sebe pa druge
jer, ne voliš li sebe dovoljno - kako ćeš onda volit druge s manama koje ti
ne moraju bit po volji...
i tako nas proučavaju
doživljavaju ili
ne doživljavaju
dobronamjerno savjetuju
i dobronamjerno kritiziraju
stvaraju kalupe u koje bi trebali uć', postati sličniji mnogima jer
lakše se živi ako si zaštićen u masi i od mase nevidljiv
prcaju nas u mozak bez povoda, ali s razlogom
sretnici se otmu pod cijenu usamljenosti u slobodi
i dugo im treba shvatiti da se vrijeme provodi samo sa sličnima
koji znaju voljeti nesavršene, baš onakve kakvi jesmo.

A jesmo, priznali glasno ili ne


19.08.2019. u 00:20 • 21 KomentaraPrint#^

subota, 17.08.2019.

pretvoreno u riječi



Ne znam kako početi ovaj post da bi bio onakav kakvog želim, a da ne prijedje u sferu patetike, samohvale , ponosa ili čega god sličnog.....
Vandu , doktoricu književnosti , profesoricu na Zadarskom fakultetu, spli'sko dite a i svoju učenicu znam od davnine......Neke, a ona je upravo takva bila, znaš, ali ne prepoznaješ, gledaš dijete smedjih očiju izmedju četrdesetak pari sličnih i ne razmišljaš, hoće li medju mnogima isplivati na površinu baš netko tako samozatajan , skroman, pristojan, nenametljiv s "klicom" talenta kojega jednostavno ne vidiš jer je posao takav da talente ne očekuješ medju budućim zdravstvenim radnicima. Prva greška i to ne samo moja, da mi bude utjeha ovo zadnje.
Ponosna sam na Vandu, evo i ovdje je hvalim , podržavam i ističem, jer, nije ovo prva knjiga koju je izdala obzirom na nekolicinu stručne starohrvatske literature : ova je posebna jer je poetsko kazivanje jedne duše poput zrna cijenjene gorušice - kvalitetna
zbirka pjesama "ženskog štiha" , na dlanu i bez zadrške.


.....Svijet je tako grub
da jedino što želim je
potražiti tvoj dlan
i skutriti se u njemu...

****************************
...... dok grlila sam maslinu
otkrila mi je tajnu :
u porculanskoj šalici čaja
i nebo i more i školjka
i vrtovi Luna.......




U posveti kaže ......" da sam kriva za sve ".....a Dimitrije Popović potpisuje, pa ako je tako, neka ovo izdanje i ove riječi ostanu moja časna krivica , jer, najljepši dio našeg posla je kad učenik "preskoči"profesora : znači, da ni jedan trud nije bio uzaludan......

Ponosna sam ljudi moji.........baš ponosna i hvala Vandi na dugogodišnjem prijateljstvu, jer, to je u našoj misiji moguće.

17.08.2019. u 13:20 • 25 KomentaraPrint#^

nedjelja, 11.08.2019.

izvan voznog reda


nečem biti ovdje...........



volite se, čitajte se ...Bukowski zna što govori

11.08.2019. u 20:52 • 1 KomentaraPrint#^

četvrtak, 08.08.2019.

nesigurnim koracima nazad





odrekla bih se svega kad bi mogla
svih nevidjenih pustinjskih zora nedočekanih u dvoje
odrekla bih se dan za danom svih postojanja u besmislu

svega što je trajalo - trajanja radi
tek u prolazu, onako...svakom po malo i ni od čega sve
e...upravo to -sve- je besmisao očekivanja
jer će se zore pustinjske rumeniti i kad ih ne vidimo
a mislila sam
da neke svjetljke postoje kao putokazi
kakva varka, bože dragi
nepravedna varka pretvorena u živu želju
i sve će biti isto i meni i drugima
kad želiš nešto glupo i nestvarno
neostvarivo na nevidjeno

........a tako volim narančasta svitanja
u šatoru za dvoje
stisnuta, voljena ramenom , pod krošnjom
u kojoj je i tišina nemirna


08.08.2019. u 22:45 • 16 KomentaraPrint#^

utorak, 06.08.2019.

gorčina

ovo sve što živim i što živi oko mene je nedodirljivi dio stvarnosti
nepredvidljiv , jer takneš li neoprezno, probijaš opnu koja razlijeva stvarnosne detalje
i oni se gube daleko, postaju dio svačije stvarnosti s kojima svatko može manipulirati
i ono, što b'ješe moje - postaje napuhani balon kojega visoko podiže netko drugi.

pamćenje je gusti dio nas : pamtimo li dobro, gusto postaje još gušće, pamtimo li ružne stvari i dogadjaje, gustoća otvrdne
i duša nekako postaje tvrdja , teže otpušta detalje , mekoća izostaje ili je gotovo nema.

vrijedi li sudbini promijeniti tok, pa, ako i po nekoj slutnji loše krene
ono naše iz prošlosti koje je nadjačala i skamenila sadašnjost barem će znati
da su svi naši životi pokušaji uspjeha, prizemljeni neuspjesi
neuspjeli uzleti
i u konačnici
da nismo takvi sami
medju onima

koji, s kakvim takvim osmijehom
skrivaju unutarnjeg sebe



06.08.2019. u 12:40 • 24 KomentaraPrint#^

nedjelja, 04.08.2019.

gustirna


moji ljetni praznici , barem dijelom, bili su kod babe, dide i tete , na selu...teta je bila neudata, treća čer , najmladja koja je ostala uz roditelje da kopa kao što je i radila do njihove, pa do svoje smrti. takav je bio adet : nema muško dita, a onda se zadnje, čer, ostavlja kući bez pogovora.
u maloj , kamenoj kući sa sularom nije bilo vode, a ni zahoda.....kasnije se nadogradio zahod , ali voda nikad nije došla.
godinama se nosila u koledama na glavi s "vode" na špinu iz sredine sela, dva puta sedmično što se jako pazilo i plaćalo 2 dinara po koledi. moja teta se bogme nanosila tih koleda cili svoj život a moja pomoć, tankih ruku gradskog djeteta bila je gotovo beznačajna : u siču nosila sam koliko sam mogla kap vode da ne prolijem.......voda svetinja, voda za sve, voda nad kojoj se škrtarilo kad bi se trebalo umiti ili ruke oprati - sve u jednom kajinu samo da se ne troši.

u drugoj koledi bila je voda iz "lokvice" : gustirna pred kućom na koju su seljani dolazili ugrabiti vode , napuniti vučije , naslagati ih na tovara , vezati konopcima - voda za napojiti blago, ofregati drvene podove, zaliti cviće, oprati robu.........gustirna je imala staru, prastaru kamenu krunu koju su izdubli konopi i lanci sičeva svih živih i neživih koji su desetljećima povlačili pocinčane siglje iz dubine.


moja teta , bez mladosti i života imala je samo dva izlaska : nediljom u crkvu i dva puta na sedmicu po vodu.....ostalo, polje, masline, kopanje su bile obaveze ...živjelo se da bi se preživjelo , ali barem kod "vode" se moglo popričati , doznati novosti iz sela koje sam i ja slušala dakako jer, malo dijete-velike uši pa čuješ i što ne tribaš čut.......pamtim, da su jednu ženu zvali šerpa....jer je bila kod čeri u beogradu par miseci i vratila se u selo, pa teču zvala šerpa tako su i njoj prikrpali ime--------šerpa
dogadjalo bi se, da sigalj zapnje za kamenjar u gustirnii pukne konop....e, onda mi mojoj babi vikali............."ljube, aj baci drkmar da izvadim sigalj..."

Sad više ničega nema : ni stare kuće, ni onih koji su živjeli tu.....nemam više gdje poći ni nekoga od svojih posjetiti...ne znam što me navelo na ovu priču o vodi i gustirni : zapravo znam, jedan tužan datum pred desetak godina.....ali, taj datum je i moja bol koja unatoč vremenu, ne prolazi.

04.08.2019. u 20:09 • 23 KomentaraPrint#^

petak, 02.08.2019.

štambilj od dalmacije



Sitili se gradski oci, da tiramole triba manknit, jerbo u europi ni jedan grad nema toga da se vidi šta je domačica oprala i šta se na vitru ventulaju......kad kažem europi mislim na pariz, beč, budapest.....jer i italija je europa, ma po ciloj italiji barem tamo di sam ja bila u palermu i napulju vijori roba ka i u nas...........u vrime mom najranijeg ditinjstva, na manušu priko puta isusovaca imali smo veliki tiramol od naše ponistre do druge ulice priko puta..........izmjenjivale su se moja mater i susida , višale robu koja se prala na dasku a ne u makini ka sad, zvale jedna drugu........"jel ti suvo....potegni , popipaj i skidaj jer je moja oprana ".......i tako ako ne svaki dan, a onda nekoliko puta na šetemanu.




i sad se neko sitija ukinut tiramole
a vi, koji ga niste imali ne znate, da se priko tiramole dodava kapula , dvi fete kruva kad bi pofalilo za večeru , da nije bilo telefona ali se govorilo dok se roba stavljala sušit
i gledalo se bome čija je bilija i bolje oprana
živilo se izmedju tiramola ne samo radi robe
nego radi života koje je bija kakav je bija
susida koji su brontulali ali nikad se pokarali do kraja da ne govore
jer , tiramola koju ovi od europe oće deštrigat
bila je neraskidiva veza izmedju dvi ponistre, dvi familje
i nas dice da "dovučemo" sebi teku iz lektire ili matematike



a neko se naša da satare ovo bokun dalmacije...........

02.08.2019. u 18:08 • 21 KomentaraPrint#^

utorak, 30.07.2019.

I lost the key


Nema yoga ima fitness......................





i zaključana vrata...............

30.07.2019. u 11:11 • 1 KomentaraPrint#^

ponedjeljak, 29.07.2019.

samo za dušu...



uz godišnjicu koja to i nije.........

Sa nešto sjete i sitnih bora
ostat će samo što ostat mora
a iza tebe k'o vječnost spora
ostat će samo tišina mora .




Oliver je Split, Dalmacija, Vela Luka , ribar na koči, čovik od žmula vina, prijatelj nepoznatima, igla u srcu svakog Dalmatinca koji je dalje od mora..
Oliver je prvo čovik, pa onda pjevač , i zato na dan njegove smrti ja ga oživljavam kao itisuće, tisuće drugih istim emocijama..
Živi i piva, makar ga nema

29.07.2019. u 14:20 • 17 KomentaraPrint#^

petak, 26.07.2019.

voljeti nekoga...




tako je jednostavno voljeti nekoga
jer, nestaješ kao da te nema i živiš
kao da te ništa ne dotiče

ljubiš li ga, ljubiš i svoju želju
i dodirom spajaš obje u jednu
a biti jedno je puno više od dvoje
to jedno postaje začudjujueće veliko
jer dvoje je ipak - jedno i jedno

daješ od sebe i uzimaš sebi
ljubav je kad voliš bez pitanja

kad sva znanja postanu nekorisna
a sve krupno postaje usitnjeno
samo život ostaje veličanstveno čudo
od ljubavi stvoreno


26.07.2019. u 22:23 • 32 KomentaraPrint#^

utorak, 23.07.2019.

balanca




dodje mi tako da kapotajem a ne bi smila
jer, kad izbrojiš sve punte, sve akuže gre se dalje
neš plakat za izgubljenu trešetu, valja promišat karte i ić na novi zog pa dok partija gre, neka gre...

ima onih koji su izgubili balancu pa ne znaju koja strane pritiže : ova , di san ja ili ona, di si ti....Bome, ja nisan : moja balnca je uvik na istom mistu, koji put pritegne na moju stranu doduše, ali ja znan da ćeš mi ti uvik biti oni, koji drži sve u livelu.....
e, dunkve, ja to zovem sričom, pa neka kaže ko šta oće...vrimena za strp'jenje svi moramo imat


23.07.2019. u 20:03 • 22 KomentaraPrint#^

nedjelja, 21.07.2019.

verde, que te quiero verde


....kažu, mrtva priroda, a zapravo sve u prekrasnim bojama vrta



...a jedan plavi cvijet probio zelenilo i plavi se najplavlje što može


...dok usamljena jagoda u hladu smokve vapi za društvom i ostaje sama


i tako, prolaze ljetni dani bez naznake plavog

u zelenoj boji zelenila

21.07.2019. u 12:39 • 23 KomentaraPrint#^

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.


Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
OYO.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Opis bloga


najvolim..............ovo



*********************************************************************************
moj drugi blog : anino.blog.hr

akcije-reakcije-kritike-recenzije

jabučice per la figura

contador de visitas gratis

Linkovi


Novi mail:

semiramida@net.hr

kisskiss:kiss




logo designers
logo designers




wavewave


misao zaključna :


Nema velikih i malih rijeka (male rijeke su rječice),

ni velikih i malih ljubavi (male ljubavi su zablude).