domijeve nacije

at the end of august...

kad vam novci nemilice bježe iz ruke, a već od slijedećeg tjedna mislite potrošit još nekih 500 ojra, onda malo stanete s trošenjem i ne odete van neg ekipa dofura nekaj vinčeka k vama... tak je bilo meni jučer, a bome će tak bit i danas. uglavnom, u utorak pičim prema Maroku, pa ovaj vikend čuvam jetru, novčanik, mozak, gležnjeve, bubrege, prste, gefufne, kromastične reflekse i sve ostalo kaj će mi bit tam dolje prijeko potrebno.

moram furat duge hlače i majice jer će mi inače odrezat ruke i moram nabavit - PRSTEN! (al ne onaj "...that rule them all")... da, da, moram glumit da sam oženjen, jer idem s frendicom, a curama nije dozvoljeno prespavat u sobi s muškarcem ako nije u pratnji svog oca, supruga ili brata... u tom pogledu, čak je i Hrvatska liberalna. moram si i nabavit neku plahtu za glavu jer idemo u pustinju jahat na devama... ne moram si ni pomislit kak sad svi u sebi govore "kak ćeš past..."

nema muzike, nema vode, nema normalnih hotela, nema plavih ljudi.... al sve u svemu, bit će jebena avantura... veći popis mi je sa stvarima "zlu ne trebalo" nego onih normalnih... :)

inače, malo me čudan osjećaj pegla od kad sam se malo ufuro u tu košarku. sad ćete me opet vrijeđat da previše pratim sport, al se neću primit igre i suđenja, već tih čudnih odnosa između bivše juge. srbi nas mrze jednako ko mi njih (s jedne strane logično, s druge skroz nije), a slovenci su me totalno začudili. navijanje sa slovenskim zastavama i šajkačama na glavi. tri prsta u zraku i urlanje "srbija!!" kad naši igraju protiv jedne ŠPANJOLSKE... malo smiješno i u najmanju ruku neprijateljski. a jebiga, valjda ćemo se vječno šamarat... nek im bude, mi smo na redu...