KoRn i pijanstvo u Ljubljani
nema puno filozofije. opel vectra s miljardu konja i nama petoricom krenula je prema deželi. budući da u ljubljani imamo miljardu poznanika, mjesta za prenoćit, neki čak i konkretne cure, krenuli smo na dan koncerta oko 11 ujutro (rano, ljudi, jako rano)...
tek smo izlazili na autoput, neki stupiči kraj ceste su manijake natjerali da ograničenje stave na 60km/h, naravno, na brzinomjeru je pisalo puno više od toga, i sljedeće kaj smo vidli je palica od murjaka kak izlazi pred nas. budući da mi je frend neka poznata ličnost, pitali su ga kak mu ide, i smanjili kaznu na 300kn... nije ni loše ispalo. ostatak puta je ispo normalan i počelo je obilaženje ljubljane.
nakon 100 puta kaj sam gore bio, ipak je ovo prvi put da sam obišo sve kaj me zanimalo. grad je manji od naše metropole, imaju više love od nas pa je sve malo urednije i funkcionalnije. dvorac iznad grada je prejeben, može se pogledat i neki 3d virtualni filmić o povijesti i ostalim pizdarijama, a pogled je fakat zakon. šetnja po parkovima, predobra pizza, smijanje konobaru koji s nama priča na engleskom itd..
 zanimljiva činjenica je da na svim koncertima u ljubljani ima pol hrvata i pol domaćih. ne trebam ni napominjat da mi je većina naše ekipa poznata, pa se to sve skupa pretvorilo u paradu zagrebačkih riječi... razmjenjivanje dojmova s koncerata na kojima smo bili zadnje vrijeme, pivica i počelo je brijanje predgrupe. ljudi božji, kakva je to socka od benda. ja sam fakat tolerantan prema tim bendovima, ali ovi siročići od mene nikad neće čut pozitivnu kritiku. kakav je to smijeh bio, govori vam činjenica da su iz Mađarske :) uglavnom, bend EKTOMORF izbjegavajte i bješte ko da vas naganja pohotna ogromna prištava masna žena koja trči brže od vas!
KoRn, američanski dečeci, pioniri te muzike posao su obavili onak klasično, uvjerljivo, profesionalno i moćno. nakon tih svih koncerata više se tolko ne napalim i ne oduševljavam ko prvi put kad sam ulazio u te dvoranice, al bilo je zadovoljavajuće. prostor mi se ful sviđa, mala, natkrivena, otvorena dvorana za za kazališne predstave, reko bih. sve u svemu, malo ih je čudno vidjet samo četvero na stageu al eto...
odsvirali su sve svoje hitove, par stvari koje su mi fakat dobre i nisam očekivo da bi ih mogo čut uživo, i sat i pol je brzo prošlo... set listu vam neću stavljat jer se ne sjećam točnog redoslijeda i još k tome nikog ni ne zanima...
e sad... tek onda smo se našli s našim domaćinima (Petra (tebi najviše!), Nina, Patricija, Špela - fala vam) i krenuli van. KMŠ - Klub Mariborskih Študenata (ili Študentof, ne'am pojma)... mi u ljubljani, cure iz Idrije i odemo u mariborski klub. ironija. svi mogu popit ko smukovi, pa su se vrtile tekile, neki "zmešanec" (neka glupa kombinacija cockte i miljardu vrsta alkohola), gemišt (oooodvratno vino), pivice... plesalo se, sramotilo i već je pet ujutro. dug put s petrom do njihovog stana. razgovori o svemu, i više od toga...
odspavali smo nedovoljno sati, svi su imali neke obaveze drugi dan (na koje smo svi uspjeli zakasnit) i krenuli prema domovini. samo sam bacio ruksak na pod, odrezo krišku sira (totalno je dobro za mamurluk i žgaravicu, tak da znate) i moro sam pičit prema gradu. od tri stvari koje sam trebo obavit uspio sam ne obavit ni jednu. hodo sam najsporije na svijetu jer mi se sralo i bljuvalo ko slonu. jedva sam se vratio doma, prespavo pol utakmice (šteta kaj nisam cijelu) i sad sam tu di jesam... blejim u monitor, razmišljam kolko ljudi bi moglo pročitat ovolki post i kolko njih će mi vjerovat za ovo sa sirom... eto ga....
n.p. ISIS - oceanic
|
