domijeve nacije

MREŽNICA - pun-kurac dugi post (svi vole psovke u naslovu! pogotovo administratori)...

vrućina s kojom bi na svom autu mogo speć pol ogromne divlje svinje punjene s paplinama nas je natjerala da se u subotu rano ujutro (10 je predsjednicima ipak malo rano) nađemo ispred šoping centra. i nakon kašnjenja polovice od svih nas, zaputili smo se po novoj autocesti prema jugu (istina, mi smo prošli samo dio te ceste koja je na istom mjestu već od kad sam ja srao u gaće.dakle, punih par godina)...
divljanje pocesti, u bolidu broj 1 CHAD, BRADAVICA VELIČINE BROJČANIKA i JA, a u bolidu 2 BORNA, ŠUTLJIVI BOBE i BIBA KOJA MRZI DA JU TAK ZOVU....

vozili smo, gubili se, lutali, smijali se (ispod je mjesto na kojem smo skužili da smo krenuli u brutalno krivom pravcu i prizori koji su usporavali put), već mi je lijeva ruka izgorila dok je frajerski visila kroz prozor, i stigli smo u pizdu materinu (odredište)....


sparkirali se i vidli prelijep prizor... BUT NOOOO! nećemo mi tu ostat, imamo još "10 minuta pješaćenja" (što bi u realnom prijevodu značilo "jebanja 20 minuta sa svom prtljagom i vraćanje natrag po još toga")... i stigli smo do jednog malog otočića u blizini najboljeg mjesta za kupanje na cijeloj Mrežnici... pregazila se riječica (hladna za popizdit) i, iako McFattersen nije to htio naglasit, većinu stvari sam ja prenio preko jer me je Zagorska krv naučila spretnosti i tvrdim tabanima...

počeo je urnebes. znojenje, slaganje šatora, pečenje ćevapa sumnjive kvalitete nakon pajsanja na suncu, kupanje, skakanje, hlađenje cuge u hladnoj rijeci i domijevo zavijanje ko pičkice kad je napokon skočio u hladne dubine...


ivana i ja smo pili vino i prkosili pivopijama (btw. skužio sam da mi strong nije baš...) i popili ga (istina, ženska glava je premalo kupila) na brzinu pa smo počeli roštat po njihovim gajbama... al bilo je i supstanci koje sam ja moro motat u mrklom mraku opskrbljen rudarskom lampom... i dečki su me zajebavali da izgledam ko "jebeni idijot"... jelda da nisam?!!? jelda? lijevo je prizor.
uglavnom, otočić je bio mali al ugodan, samo za nas.... imo je svoj wc di smo goc, chad i ja ostavili otprilike 20 nagaznih mina, takozvanih kapitalaca oker boje... bili smo okruženi drvećem tak da nismo zgorili (a trebali bi, bar malo) i vodom (pa smo konstantno čuli njeno "ššššššššššššš" koje začudo opće ne smeta)...
noć je padala, "vječiti ubojica tuluma" gibonni je i ovaj put bio u pravu i otpratio nas u krevet (preciznije šatore s punih jedan centimetar debelom vrećom za spavanje)... neki su mogli, neki nisu mogli baš odradit punu rudnu pa su nas ujutro kvazi slučajno budili s uzvicima tipa:
"Borna, hoćeš pivu!?!?!!!!!" (najglasnije kaj se može)
"Zvrrrrrr, piiiiiiii, hu huuuuuu, zvrrrrrrr" (oponašanje ptica)
"KLONK!!!! klonk!!" (udaranje boce od bocu)
"Kumašine, hajmo na vesele noge, već je podne" (a bilo je 7.50)
itd..
Al super je probudit se u prirodi i vidjet te prizore (zijevajući ih je još bolje gledat), udahnut zraka i bacit se u slap rijeke... opet se je okrenuo roštilj (s još sumnjivijom valjanošću mesa), opet su se pile pive, i taman na kraju se nadvio neki oblak koji nam je samo ubrzo spremanje i odlazak nazad u civilizaciju....


zanimljivi dani, puno smijeha i puno potvrda da kroz par dana idemo na daljnje avanture....

i opet ko i na kraju prošlog posta:
pridružite se