domijeve nacije

(p)osto sam faca

ljudi moji dragi, kaj ima?
danas sam ponosan na sebe jer sam se napokon probudio u pol 8 i otišo na predavanja. i još k tome bio član male uporne grupice koja je izdržala do kraja skroz do 7 na večer... i evo me sad, Milan po običaju vodi s "nevjerojatnih" 1:0, pa sam se primio pisanja jer se osjećam potrebnim napisat opis našeg roštilja... al znate kaj? bez slika, koje ću dobit sutra/preksutra nema smisla niš pisat... zato, strpljenja, molim.

a jučer sam se našo na mjestu di sam uz konobare bio jedina nepoznata ličnost. Ekipa iz Elementala je kompića pozvala na promociju spota u Sax. Sletili smo se tam i našli se u društvu Jacquesa (jebote, bez zajebancije, al KOLKI je on!!), Ivane Kindl (negativ od Jacquesa), General Woo-a, Targeta (Yo, my nigga bradaz!!), Edo Maajke (pa di ste, rajo...), Luke Nižetića (sav u crvenom adidasu)...

Prvo se kamera šetala po prostoru i tjerala ekipu da se ponašaju prirodno dok ih snimaju kak "neobavezno časkaju". al kak da budeš prirodan kad ti oooogromni reflektor piči u oči?!? Nakon nekog vremena s nama su sjele poznanice, inače back vocali od Ivane Kindl i Jacquesa. BRUTALNO zgodne cure, i na moje veliko čuđenje, pristojne i vesele uz samo jedan trenutak opisivanja tankog laka za nokte. Al i onda su se nasmijale i ispričale mi se kaj ih ne kužim... Uglavnom, onda se kamera malo više pozabavila i predsjednikom domijevih nacija jer su tek onda skužili da ubrzo neće bit veće face od njega...

Jako pozitivna stvar je ta da taj Sax funkcionira tak da se dogođaj završi oko 11 - pol 12 i onda se uz laganu mjuzicu, spiku i cugicu ekipa počne razilazit doma. To me je totalno oduševilo, jer već dugo ne kužim zakaj se nemre izać van prije 12 (pričam o vikendima). Onda nije ni čudno kaj se doma pojavim u 5. Ovi izlasci prek tjedna, dakle, znaju bit totalno iznenađujuće dobri... do sljedećeg takvog, zdravpo...