višak panorame...
u ovom kaosu ispitnih rokova brutalno nalazim vremena da serem gluposti i radim aaaapsolutno nevažne stvari... npr. nakon nekih 3 tjedna uspio sam složit ovih 1000 puzzli na kojima je slika jednog od najpoznatijih gradova na svijetu.... al, kad sam složio sliku skužio sam da nije baš autentična, pa sad zovem bilo koga ko mi može nabavit ovaj dio slike u plavoj boji (ova dolje kaj fali, pizdajojmaterina, se ne broji, jebiga, nestala)... nije nikakva provokacija, al uvijek sam volio bit aktualan i u toku sa trenutnim stanjima stvari... tak da sam uvijek bio među prvima na promociji i potpisivanju novih cd-a od Ivane Brkić, Tereze Kesovije, Dražena Žanka i Mladena Grdovića (on mi je uvjerljivo najdraži), jer ne želim da mi se rasprodaju i da ih čujem dan il nedajbože dva dana nakon službenog datuma objavljivanja....
enivej, subota je bila brutalno čudna i zato mi se valjda svakakvi snovi motaju po glavi (to je valjda jer je bila bezalkoholna subota)... hodao sam cestom, i negdje 10-15 onih blesavih dvorskih luda je počelo hopsat oko mene i svirali su talijansku himnu (?!). za čudo, ja nisam baš preiznenađeno djelovao nego sam ušo među njih, veselo se zagrlio s najbližom dvojicom i gledajući im svima face, malko sam se začudio... većina je imala iskrivljene face ko da su pobjegli iz spota od Marilyn Mansona a dvojica koje sam zagrlio bili su Stipe Mesic i jedna prenepotrebna cura tu iz kvarta kojoj nit znam ime nit znam išta o njoj i za koju se čudim kak se opće našla u mojoj glavi a kamoli u snovima... tak smo se malo rasčagali i onda je naletio oooooogromni kamion i proletio među nas (đubrad mala luda spretna se razbježala). ja sam si zabrijo "oke, sad ćeš se probudit"... al ne! majstor me pobere ko da mu je zadnje kaj brije napravit i prikeljene face na njega uletimo kroz neki zid.... kad je zakočio i stao (samo nekih 2 minute nakon kaj bi se očekivalo) ja sam pao na pod, imo sam osjećaj ko da mi je sve polomljeno (a ne nije, idijote! samo te kamion pokupio!), gledo prema nebu i krv mi se počela slijevat prek očiju i onda sam se natjero da se probudim jer mi više nije bilo svejedno.... i uspio sam.
|
