|
koga briga šta konzumiranje ecstasya u okviru apstinencijskog sindroma može izazvati depresivnost... koga briga.....samo jednom se živi i treba to iskoristiti na najbolji mogući način a to je depresijom....
depresijom protiv droge....
tama, mrak, tišina, hladnoća...oko tebe se polako kreću i obuzimaju te u potpunosti....ništa više nije važno....samo tvoja ravnodušnost na sve....sve je nerealno, život je besmislen...pružaš ruke prema nečemu čega nema i šta ne postoji....želiš to, ali postoji prepreka...mekanim dodirom posežeš za nečim oštrim, nečim šta ti može nanijeti bol, nešto šta te može povrijedit...uzimaš to i gledaš....razmišljaš....napokon skupljaš hrabrost i uzimaš život u svoje ruke...kome ćeš nedostajat? kome ćeš faliti? shvaćaš da je odgovor tišina...koja u tebi budi samosažaljenje i tugu... sada znaš da postoji netko ko te voli, a to je smrt...moraš joj se pridružit...jednostavno moraš, to je tvoj poziv...svaki dan o tome razmišljaš i sada je sve došlo na svoje...dovoljno je samo skupiti hrabrosti, reći zbogom i nema te više....svijet bi odahnuo...nema te...nitko ne pita za tebe, ti si nitko i ništa...običan mulj u jezeru koji samo smeta....obično smeće koje ništa ne vrijedi...ti si...da TI, ti si ništavilo u kojem se i sam gubiš...koje te je obuhvatilo i ne pušta te... poput pera uzimaš tu predivnu stvar koja polako klizi kroz tvoju kožu, polako reže, sve ide polako, kao da vrijeme usporava..imaš vremena razmišljat...još dublje režeš, malo boli, ali nije važno, tebi je ionako svejedno....okrećeš ruku i gledaš kako curi, kako curi ta predivna crvenkasta tekućina....ne želiš da te itko ometa, želiš biti sam, u potpunosti...ne želiš čuti ni jednu riječ, ni jedan glas...povučeš se u sebe...i misliš samo o svojoj jedinoj ljubavi...a to je SMRT
|
