Doctor Gonzo
21.04.2006., petak
BUSHCRAFT
|
BUshcraft je londonski bend koji je sinoc imao koncesrt u san antoniju. NIje mi baš jasno zašto su svirali u antoniju, kad su mogli komotno napuniti tvornicu. Inače sviraju kao predgrupa Garbage-ima ali imaju i solo koncerte. Genijalni su. Briljantni. POceli su svirati oko pola 1 brijem ili tako nesto(vrijeme mi nije bila jaca strana u tom trenutku)i svirali su sat i nesto sitno. Čovječe... ja u zadnjih godinu dana nisam čuo nešto bolje. Editirat cu ovaj post kasnije. Molim ne komentirati. Idem danas u bosnu i sad sam skuzio da je 11 45 i da opet necu stici. editirat cu ga veceras. |
20.04.2006., četvrtak
Antenat, čitač plina i još par stvari...
|
Kuca netko na vrata... Pogledam na sat i skužim da je rano jutro... 12:30. Jebote, ko bi mogao biti. " Ko je?" "Plinara!" AAAAAAAAAAAAAAA!!!!!!!! Fak!!! Samo da mi ne isključe plin, samo da mi ne isključe plin, samo da mi... Okej je, to je samo čitač brojila. Uh, dobro je. "Samo da ja pogledam stanje brojila"- kaze on. Simpa neki tip. Visok, nasmijan, kratka frćkava kosa,naočale... I onda odjednom: "Kuiš ti kak su ti u plinari mutavi?!" "Kaj, zakaj?"- kazem ja jaaaaako zbunjeno. "Idioti su stavili ventil za zatvaranje plina tu vani u hodniku."- sasvim smireno će on. "Okej, i?" "Pa ono, kuiš, ak bi se išo sajebavat, mogao bi cijeloj zgradi isključiti plin." Ok, I ode on dalje čitati brojila. Ali, sada meni vrag ne da mira i izadjem na hodik, petljam nekaj oko tog ventila i čujem njega kako objašnjava istu stvar susjedi. "Kuiš ono, ak ja samo okrenem ovo malo, čitav hodnik ostaje bez plina..." U tome spazi mene i eto njega. "He he he he, jesi skuzio, ha?" "Hm... jesam."- iz pristojnosti se nasmijem, i taman kada sam se poceo vraćati u stan: "Jebote, da ti samo znaš čega sam se se samo ja nagledao kao čitač..." Uh, ajde dobro, dajem mu još 5 minuta. "Čega si se nagledao?" "Neki dan mi neki tip gol otvorio vrata. Dlakav onak, deblja malo, nikaj posebno. I ja ono, kuiš. očitavam, a on stoji iza mene. Kuiš kak mi je neugodni bilo. I kuiš ono, kaj sa ja sebi zabrijem sad? Mislim si valjda je samo retoričko pitanje i samo se osmjehnem. "Ha, kaj mislis kaj sam se zabrijao"- kaze on, iz onog blesavog osmijeha predje u čistu ozbilju. "Kaj?"- reko. "Pa ono, jebote, tip nije normalan. I jebote, ono, kuiš, još me pozove unutra na sok. Pa ono jem ti mater, kaj briješ da ću ti uć?! A fakat nije ništa posebno. Eh, ovo sada već postaje malo bolesno. Najbolje bi bilo da ja udjem a on će valjda.... "A da tek vidiš kako su studentice lude. Neke dvije su me na kajzerici pozvale (kroz šapat) na seks..."- značajna tišina. I kaj da čovjek kaže u tom trenutku? "Super."-rekoh. "Kaj super? Kaj si ti lud. Pa ono, da dobim sidu? Kaj jednu, dvije. He he he he he!!!!!! Kuiš, dvije studentice, dvije side. He he he he he!!! "He he he he he!"- nasmijem se ja najneuvjerljivijim smijehom ikada. "A ja ti još radim i u održavanju."- odjednom će on. Od kud sad ovo?!?! Kaj je ovo?! Kak da reagiram?! Jebote, mozda tip ima pistolj u torbi... "Ma da?" "Da da da!"- ponosno kaže. "Ovi u plinari neamju loce da plaćaju radnike pa nama daju da to radimo. A ne znam kurca o tome. Joj moram ići, ajde bok!"- okrene se i ode. --------------------------- Ja sam 5 minuta ostao stajati na hodniku ne vjerujući da se ovo zaista dogodilo. A često mi se takve stvari dogadjau. O Anteneatu cu kasnije. Moram sada ići. Ljubim vas sve. |
17.04.2006., ponedjeljak
Nemam bas vremena...
|
Ali, ubrzo će novi post, nemam inspiracije ali stosta se izdogadjalo pa boom malo pisal. sto se mora nije tesko ;o))) |
04.04.2006., utorak
Dođe jacques houdek u restoran, pogleda meni i kaže: moze!!!
 Niš, došao sam iz škole, opet uspio izbjeći svaku moguću obavezu (u tome sam već fakat majstor) pa sad sretan zadovoljan da nekaj i tu napišem. Dojadio mi je moj blog, treba ga malo osvježiti, neka nova slikica, animacija, spotić... Boom pogledo. Vikend je opet bio buran, cuga i takve stvari koje sluze da prizemlje čovjeka, u punom smislu te riječi. Scena: Lena riga vlastitu dušu, od negdje se stvorio pas koji jede tu njenu rigotinu ( pljeskavica iz rubelja ), Filip i Pero dragaju tog psa i vrište od smijeha, a nas ostalih 4 valjda (ne sjecam se najbolje) smo skoro povratili sve sto smo u svom kratkom životu pojeli, ili najmanje vlastiti jednjak. ODVRATNO!!!!!!!!! To je najodvratnija scena koju sam ja ikada vidio. Ali bila je smiješna, znaš ono, oćeš se smijati i rigati u isto vrijeme. Nezaboravno iskustvo.... Neponovilo se. Što se tiče psa, noć je za njega sretno završila, našao si je odomitelja... FILIP. (ko zna šta radi jadnom psu... ;o) ) Preumoran sam sada za pisanje, budem nešto sutra kada se vratim iz Bjelovara, imat ću materijala. Svaka izvedba Dječaka vuka je neiscrpan izvor mudrosti... ( onomatopeja: buaghrrrrrrrrrrrrrrrrrrr, zvuk lene kako riga). Niš, idem pod tuš, baciti drk... smeće pa ću van, do grada malo. Na kaficu. Ak iskopam lovu negdje. Obećavam sutra novi post! pozzzz |
