petak, 18.03.2005.
Pažljivo pročitajte ovaj post jer ima dijelove koji su dio dijela od tog dijela!
Kaže meni Demjanica da, mi se divi što pišem ovo u obliku novina. A ja bi njoj rekao odmah, da nije u pravu. Ovo tu je tako jednostavno, priprosto i brzo napisano, da me skoro sram! Zato sam sad odlučio potegnut po tekstu, da se ne bi reklo da ja imam kalup i da naserem ono kaj pročitam u novinama, pa evo jeni drugačiji kenjac! No, ja sam zagovornik svih oblika sranja, tako da evo: Hmmmmmmm.....bljuč!
Kakvo jebeno sranje....ja ne mogu komentirati ostale blogove. Sad će neki zmaj reči, da to je napisao i boli ga kurac za ostale, a ja bi mu trebao/la pisati komentar! A ja tom zmaju kažem, sori buraz-onda prošeči! Ne, šalu nastranu, nemrem. Komentiram 2-3 bloga i onda ne mogu ništa otvoriti što ima veze sa blogom! To je mene Dario srezo, ali nema veze. Mogu vas čitati, a to vam je važno (valjda). Tako da će samo najhrabriji i najvjerniji kod mene ostati i komentirati. I moji šumski prijatelji. Ako netko može pomoći, nek fuckin pomogne, ak ne-jebiga!
U čemu je fora i svrha tog bloganja, tj. mog bloganja! Ja nisam tip kojeg zanima novac i slava, ja sam tip kojeg zanima samo novac, tako da u slavi nije fora! Ja sam odlučio uzeti tastaturu u ruke i početi iz prostog razloga kaj me neobjašnjivo zanima takva vrsta hobija. Ali prednost toga je kaj sam upoznao divne ljude (čitaj: vas). Nitko me ne zna, nitko ne zna kako izgledam, a ko stari frendovi smo svi! I brijem i da se vidimo, da bi se ugodno proveli u društvu. Vidiš po načinu razmišljanja i pisanja kakav je čovjek. Tako da blogam i dalje, jer mi je ugodno družiti se s ljudima (dragim). No, basta sa tim emotivnim ispadima, idem čvrsto dalje...
Zanimljivo je to, što sam poslije izbora (predsjedničkih-pravih) izgobio u pola ljude koji su me čitali. Ja neznam kako je sve to nestalo, ali odjednom su i komentari i posijeti na dan pali upola! To jeste pogodilo malo moj egotrip, ali sve se sada izbalansiralo, da bi se desilo to da ću sada izgobiti još pola! Sad ću ostati goli kurac u svijetu cyber zajebancije!
Ali, ljudi moji, vjerujte mi, sad nema više cenzure, sad više nema pristojnog ponašanja, i tri točkica...
A čovjek tako i krene, kad izgubi skoro sve oko sebe i prestane razmišljati o nikome, onda je on, po meni, velemajstor! No, može i postati zaboravljeno ime, koje odzvanja u noći, kada su zvijezde vani i kada crvčci kuju to nježno i mekano ime: Meeeeedoooo
-Jel vi znate da vukovi ne umiru sami...
-Čuj stara si ti čula kaj se desilo, jebate pregovori su odgođeni...jebate baš me šokiralo...
Jučer je bio dan iraca, dan pijanaca, dan koji slave ljudi diljem svijeta, a i mi...domaći pijanci, kojima trebaju takvi praznici ko kruh! I tako smo i mi odlučili to odslaviti i udriti po cugi! Ovaj put se moralo igrati na kartu, fino pivo-nebu mi zlo! Dobro odigrano. Uboli smo Budvajzer, što ga mi zovemo: Buda! Buda jer te shiva! (malo ljude ovo razumije, ali sretno.
Ste primjetili da imam u tekstovima tak puno uskličnika! To mi je prešlo u naviku, i ne mogu prestat! Koda stalno vičem, vrištim...pa i da! Đihaaaaa!
No, i mi ko pravi Budisti se šivali, te odlučili okušati sreću u Rout 66. Upadamo mi tam, a ono u dvorištu na klupici sjedi Edo Maajka. Taj čovjek je meni ok, jer uopće o sebi ne misli da je zvijezda i baš ga boli kurac za sve! Frajer je obukao neku komandosicu, neke loše hlače i loče sa ekipom! Još je nešto pričao viceve okolo. Ošo mali iz Maglaja u Amerku. Čjoj, jebote vazduh! No, i sad akcija na pomolu. Dvije pive kao jedna! Tj. nas 4 je svaki pivu platio 5 kuna! Ali, to je Staro Češko, daruvarsko smeće. Pivo je odmah dobilo ime-Živa. Tako polako klizi grlom kad piješ to sranje! Pa smo se preselili u Spank gdje je Zlatorog. Jao, Budda, moji mali Budda, ti si najbolje pivo u tim niskobuđetnim krugovima!
A vi sigurno niste znali da vukovi ne umiru sami!!!
A vic, a vic, a daj....
Evo, ide zec šumom i prisere mu se gadno. A jebiga sranja, Medo zabranio da se sere po šumi jer ekologija zeleni, ovo ono. Ali, zec nije zdržal i pljas šusne ga u travu! Kad ono dolazi Medo. Zec brzo pokrije pozamašni drekec rukam. Dođe Medo i pita: Zec, kaj to imaš? Ma niš stari niš. Ma zec, kaj to imaš? Ma niš... Zec, ejjjjj, kaj ti je to pod dlanovima? Ma....leptira sam čopil. Aj da vidim-ljutito će Medo. Ma, kurac, pobjeći će mi. Zeec, rekao sam da makneš ruke! Zec, gleda, nezna šta će, mora poslušati Medu inaće će dobiti po lampi. Zec, makni ruke!!! Zec makne ruke i vikne: Evo leptir! Isuseeee, kak se usro!!!
Namjerno loš, jer ispadam neki vic maher, a zapravo nisam. Ja iz stvarnog života čupam komediju, a ne iz napisanih, tuđih viceva. Da, tako je. A kaj velite, malo dugačak tekst...ma nije...ko me voli čitati, ne bi mu trebao biti problem, jer je štivo tak laganinininini.
Budite hrabri, ostanite brzi, i nikako nemojte da vas sve to prestigne, jer posije napornog sučeljavanja, netko žedan može preteči svaki problem, ali neće shvatiti da je u krivu. No, ako paziš, možeš dobro proči i naučiti da, ako netko zna bolje, nemora značiti da može i gore. Gore je teže jer lift ne radi, a stepenice su strme. Poslije nekog vremena bolje je da odmoriš!
