petak, 22.10.2004.
Kaj medo radi dok ne vodi kampanju!
Zasada podržali medu za el prezidentea:
Draga-prva dama
Chapo-podpredsjednik a.k.a. dvorska luda
novac-financer iz sjene
ljevica-kombinatorika
Jordan-glasnogovornica
pčela-dostava meda
blacky-tijelohranitelj
enia-strateg
selket-ostali odnosi
i žaba je uz medu
supermiki-žuja-čevapi politika
Saddam (ali ne Husein) ;)
missy-doktorica u kući
Neno-čovjek glaso kako treba
noisy-financijske strukture
mjau-dvorska mačka
afrička veza
shrek-akcija zeleni
unspeakable-radi na katapultu
modesti blejz-čovik
megi-politički problemi
lagana-tekstopisac
i još 9955 poznanika sa Markova polja, Mirogoja i Miroševca (skriveni potpisi)
Zašto PLAKAT, kad se možeš smijat!
Bilo nam neko blogersko druženje. Pošto sam to iskoristio za nalaženje sa svojim protukandidatom Papa Racom (e nedam ti link), nisam se puno obazirao na ostale ljude! Na podiu tvornice je bilo upaljeno neko svijetlo, i to bolesno naranđaste boje! Bili su neki stolovi, neki ljudi su se okupili i ispijali kavice! Raco i ja smo bili na šanku, gdje me on pokušao napiti sa pivama. Kakav je on pijanac ljudi. I onda je otišao na trening! Pa mogao bi nekog ozlijediti u takvom stanju! Neobzirno! Nego, trebali su, što se mene tiče, na ulazu stajat, neki od organizatora i kad neko uđe dati mu neki karton za oko vrata sa njegovim imenom (naravno napisao bi ga tamo). I tako bi se to olakšalo! Npr. Ja sijedim na šanku, dolazi neko ko me čita i upita, a? Ti si medo? Svaka čast, evo ruka. Ti si mi idol, e sav sam se naježio! Svaka čast (druže predsjedniče). Obožavam vas! Kaj se smiješ? Rekao sam npr. Ovako sam vidio puno ljudi koji su ušli zbunjeni i izašli ubrzo još zbunjeniji! A ostali blogeri su samo mogli vidjeti visoku čelavu budalu i budalu međastu (slatku), crvenu za šankom, kako loču pivuše i seru gluposti! Pa ko bi nam prišao! I neznam zakaj to nije bio neki party, na kojem bi rekao da si bloger, dobio besplatnu cugu (jednu) i tako lakše upoznao ostale. A da je bila neka muzika, ono laganini u podlozi! Treba organizirat (po meni) neki kao tulum, na kojem je cuga jeftinija, na kojem se ekipa skupi, sere (ne doslovno), pleše, pjeva, druži, izmjenjuje linkove, i tako do nekih jutarnjih sati! Ako vam je bed za prostor, možda ja mogu srediti prostor na mom faksu! Jedino, ako niste za takve stvari-jebiga! Kad bi ja to organizirao, bilo bi tako! Ali ko sam ja. Bijedni medo, koji se kandidirao za predsjednika sa jasnim porukama i idejama, a glavešine ga zanemarile. Ima desetak ljudi koji ga podržavaju, i to im puno zahvaljuje! Da se razmemo, ja ne pucam na to da imam 50 komentara ili posjetioca! Ja sam zadovoljan sa svojih 15 i to je to! Za njih i za sebe i pišem! Ali kad neko stavi mog protivnika na naslovnicu, a mene odjebe ko zadnjeg smrada (još stavi i neke likove koji, fakat nemaju s tim veze! Gle Annie sori, ali demokracija, pravo mišljenja, ali i pravo ravnopravnosti) razočaram se. No, jebeš to.
I kad me Raco napio, ja sam krenuo doma, on na trening trgat! Nakon isčekivanja zetovog Godota, jako me čopilo pišanje. Park preko puta je bio zauzet sa zaljubljenim napaljenim parovima (da Bog da mu se smrzo), pa sam morao trpit. Godot me odbacio do Kvatrića, i nije mi ništa preostalo nego da se iskalim u McDonaldsu! Zato, ako ste u zabludi gdje će te, a jako vas tišti u mjehuru ili u crijevima-slobodno posjetite McZahod i to besplatno, a tek čisto! I tako nakon otpuštanja ventila sam krenuo doma, ulazim u tramvaj i stabiliziram se sa nogama. Ma to vam znači da se ne moram držati. To samo pravi medonje mogu. Pa te ekipa gleda kao nekog majmuna koji će past, a zapravo je sve u znanju ravnoteže. A to mi ide (mehanika?). Nego, i sad stoji neka trebica i snimi si frendicu i dođe do nje! Ima cirka 16, 17 godina i počne se keljiti po štangi. Ima na sebi pudera ko brašna u kruhu, maskare ko klaun, gela, laka i vode u kosi ko talijanski nogometaš, oblekla se ko Leonarda Boban (to je sad furka) i stavila parfema ko ja u wc kad ga ubiješ poslije gro čevapa i pive! I čak je pričala ko Bobanica! I ma ono...ma znaš..mah...ja ti iz škole...ma ono..usta mi se krive...ono znaš on meni da sam drolja...ja njemu...ono...da je glup...ma ti dečki... Jao srce moje, kaj ti mama dela doma! Hladi starom jaja! Takve klinkice treba tuč! Danas se mlade cure oblače koda su na bulevaru, dečkići ih iskorištavaju maksimalno, pa onda one njih, a sve je vezano uz gro para za: obleku, cugu, pljuge, drogu, aute, diskače, kole, i ostala sranja! Znam što ću kao prezidente: poslat ću Chapu da uozbilji te curice, ono, da ih nauči neke stvari! I da malo podjeli voćnih delicija iz Durexa!
Evo samo tolko da znate kaj Medo-predsjednički kandi (čokolada) dat radi dok ne smišlja daljnji tijek kampanje! Pozdrav i obavezno, šta? Glasaj za me (du)!
p.s. nepravda je promjenjena. Hvala. A kaj ćeš kad sve možeš kad imaš novac i glasnogovornicu jordan
