ponedjeljak, 04.10.2004.
sretno/nesretni rođendan
Greetings. Meni je ovaj dan bio jako naporan, ali ono fakat naporan. Doručkovao sam 2 amara, ručao dva kroasana od šipca imena Krasniči, za međuobrok (to je ono kaj u vrtiću dobiš po obavezno, jabuku) 2-3 pive marke žujsko. I sad između tih jela sam morao na fucksu upisati roka koku prve godine. I sad prvo, gužva do jaja, ono naguravanja, pa 12 njih na vrata, kejos i disorder. I onda, a to najviše mrzim kad mi se desi, neko se sprdi ko đubre. Pa di u gužvi. Koda je jeo nuklearni otpad. I popizdim jer saznam da šugama moram odma platiti ratu za fucks. I onda u poštu, pa onda nazad, da bi smradovi zatvorili referadu jer bi oni doma. Jedino kaj je mogla izjavit roksača, debela krmača sa brkovima u referadi: Dođite sutra! Došla joj hitna pomoć sutradan! Glavno da cijeli dan kruži priča da su upisi do 5, a ono 2 i puf u zaključana vrata! Nema veze, jebiga kad te nejde, nejde te! Idem pojest nekaj (nekaj?). I tako sam čekao sa dva frenda 6 čuki da mogu sa dragom doma (jerbo radi do 6 gospodična). No, i sad mi pričali svakaj, ali glavni zaključak je bio da smo sad u banani. Najbolje je bilo u 2, 3 srednje. Lijepo smo išli van sa 30-50 kn van, nacuclali se i proveli se super. A danas nam treba min 100-150 kn jer treba 2 kutije pljugi i gro cuge. Jebiga kad puno nešto vježbaš postaneš maher. Sve to košta. Kak Mile kaže 2 kutije pljugi, i piće u gradu, a tri kurtača 20 kuna. E tako ja ne kupujem kurtača (ali nije mlohava čuna da se razmemo!!!). No, i sad se ja nađem sa dragom (više nije šefica jer je rekla da joj to zvuči da kao naređuje nešto. A ja je tako zovem jer je šefica na poslu. Meni nikad ne naređuje ;) I sad se dogegali do nje, gladni ko vukovi, i kaj ćemo neg čevapa. Ma ubit čevapa. I to šiš, veliki! I uz to litru kole light (slađa mi je ova bez šečera!). I kad smo pojeli samo smo se srušili od napada vojske masti u našim tijelima. Žasu. Ne valja nikaj jest cijeli dan pa ubit masnoće gro, ubije ti svaku živu stanicu u tijelu.Ali smo ipak sa škembom i brade masne ponosni, haha!Živcira me sve to, trenutno u mom životu. Sutra moram na fucks opet među prdece u rulji, a moram i na, jel, sprovod. Ma sretan mi rođendan. Da, ljudi mali Medo se rodil 5.10. Ponosna vaga, podznaka vaga, lijena, zabavna, luda, opičena, komunikativna kad hoće i ludo ljubomorna (više ne!). Mislim, tak piše u horoskopu. Ma kaj si brijete, ma ne pratim ja to, ali to mi je fora čitat. Samo mi bolesno pogađa, ona baba u nacionalu. Ona sve pogodi! Back to me. Tako ja imam sutra, rođendan, a moram pokopat svoju bakicu. Drama. Ali nema veze, tak je, kak je Ovaj odozgora kaj vidi sve sriktal! I sad me samo bedira kaj će mi 100 ljudi sutra u plaču davati ruke i puse. To me bedira. Ali bar to mogu napraviti bakici.
Pišem ja ovo ovak navečer, to mi paše. Mir mi je, mogu slušat svoje Irce i to je to. I tako meni trešte iz zvučnika Dublinersi i pjevaju: All for me grog, me joly joly grog. All for me beer and tobaco! (grog vam je neki whisky domaće proizvodnje. Nešto kao naš badelov Mirogojček)! I dečki si pevaju, dečki si spiju i baš ih briga. Tak i treba, jer glupo se opterečivat s nečim. Ali sad su usrali Irsku. Nedaju pušiti, pubovi u bederi, ma seru. Ali, kod mene se može pušit, muzika ista, a ugođaj si zabriješ u glavi. Pozdrav i sretno/nesretno mi bilo. Ali bez brige, jak sam ja! Cheers
