Skippin' School: A Report

Samo da vam javim kak je bilo danas (ne da mi se više niš, mrtav sam):
Markanje je super prošlo… sort of… Ipak nisam marko 3 sata, neg 2, bio sam na infici i nije mi žao! Ženska je valjda šspet puta rekla neki broj al skraćeno tak tipa šspet (65), čršes (43), stostri (173) , iako moram priznat da me čak naučila neš kaj nisam znao: onaj šit s apsolutnom i varijabilnom (il kakvom već) ćelijom. To nisam znao… Još smo Karmen i ja otkrili da ostaju packe po ekranu kad se dira prstima , pa smo ostavljali otiske cijele ruke cijeli sat… Baš je fora bilo, trgali smo se… Pure, kleen fun! Poslije smo se Lovasićka javili Mariji Marini da idemo na natjecanje iz njemačkog (da, ja!), pa smo otišli u S.O.S., pojeo sam mini štrucu, skoro otišo da nisam platio, moro sam se vraćat, a konobar kaže "Pa ja sam da će ove dvije (Mamićka i Tanja) to platit!" A nisu ni para imale… Onda smo Lovasićka i ja otišli do Ivane, tam s njom pričali i obećam ja Ivani da ću joj posudit bilježnice. I onda se "sjetim" da mi je pol bilježnica u ormariću u fcukin' Lucijanki . Dobro, odlučimo se vratit, išli smo putem di moramo hodat 5min di na nas cijelo vrijeme puca pogled iz Bašićeve (hrv.) učionice ! Al nas nije skužio… I, uđem unutra, otvorim ormarić i imam kaj vidit: samo knjige, ipak su mi sve bilježnice doma! A do tad sam skoro živčani slom dobio od paranoje da bu me ovaj kratkovidni vidio… Fakat ne znam kaj je meni!
Još sam updateao iPod… savršenstvo! Svi bugovi popravljeni, sve kaj sam mu zamjeravao, nema više! Prije mi je zapinjo kad stisneš menu. Nije skroz presto, al se skoro ni ne kuži! I ne zapinje kad igram igrice i slušam muziku simultaneously (multitasking)! A volume limit je zakon! Stavio sam ga taman da šlušalice ne krče, al svejedno da se može dosta glasno slušat! Ne moram više naštimavat glasnoću, samo nafrljim mjuzu "do daske" koju ja odredim! I love the control!