Dan u školi

Mustra je rekla ovak: "Od danas pa na dalje, nema tog sata na kojem neće bit usmenog odgovora." I onda je pitala mene i Ivonu, prvo Ivonu (kojoj je Stella šaptala), znala je tak-tak, po meni između 4 i 5, a dobila je 5, a i ja sam isto tak znao. Pitala nas je skoro identična pitanja, u biti ona postavi kilometarsko pitanje na koje ti većinom odgovaraš sa si, eventualno s nekakvom trorječnom rečenicom. Pojma nemam o obleki kaj smo učili, a ona ti mene pita kad sam zadnji put bio u shoppingu! Super! Al sam se sjetio camice, kupio je u BenettOnu (važan je naglasak ), pita me koje boje (još bolje, to još manje znam ) sjetim se ja verde, još sam dodo di cottone, i da je koštala un cento kuna. I tek onda shvatim da imam na sebi zelenu Benettonovu majcu. Al fakat slučajno… Onda je pitala kaj imamo sljedeći sat, kaj još imamo poslije, kakvo je vrijeme, koji je datum, kolko je sati, koje predmete najviše volim (ni slučajno ne reć talijanski, makar znam da nije nikom , jer je Ivona rekla i onda ju je još pol sata mrcvarila da joj se šmajhla… ) onda sam ja reko engleski (smart move, ona i engleski predaje, al nemre reć da joj se ulizujem), pa me pitala kaj radimo s novom profom, jel i dalje niš ne radimo, na kaj sam ja reko da fakat radimo intenzivno, pita me kaj smo prošli sat radili i onda meni stane mozak! I nemrem se sjetit… Samo mi pada na pamet onaj multitasking kaj sam bubno, za kaj me Stella i dalje zajebava . Onda su mi rekli kaj smo radili, onda me o banderii americani ispitivala od čeg se sastoji, koje boje, što znači cinquanta stelle… Vokabular pišemo u petak. Poslije smo ponavljali gramatiku, zapeli na najobičnijim članovima (il, gli, la, le…) i pita ona zakaj ne stavljamo član na ime, a poslije je ipak rekla da se nekad može stavit, "na primjer, kajaznam, ecce la Mustapićka! Kaj to znači?" i dođem ja "pa očito su 3 Mustapićke, a vi mislite baš na jednu određenu". I onda se strgala… Točno je to kaj sam reko, očito ipak nisam trebo ponovit "Mustapićka" za njom… ups! Al se nije ljutila.
Inače je dan bio OK, Intiđer je rekla čršest , mene i Draganu premjestila njoj pod nos na onaj komp jer ja "uvijek zabavljam ekipu" . Sorry faco, al ih ne zabavljam ja! Na žensku iz engleskog sam poludio (opet ) jer nas je opet filala s kolonizacijom i tim povijesnim sranjima, pa sam je pred karj sata pito "zakaj mi to učimo, zašto ne učimo neš zanimljivo?" Onda nam je podjelila riječi neke kakti dirljive pjesme, navodno klasik makar niko nije nikad čuo za to, čitala nam ih patetično, skoro se rasplakala (pjesma je u stilu "fight politics with seeds of love")…