Tell me baby what's the story?

Blog piše djevojka od 23 godine koja je ponekad frustrirana stvarima koje se dešavaju oko nje.
Dnevnik velike cure je mjesto na kojem se mogu anonimno izraziti o stvarima koje me muče, a ujedno je i moje malo carstvo u koje mogu pobjeći od svakodnevnih obaveza.




Kontakt

dnevnikvelikecure@gmail.com


Since:

01.09.2015.


Me(n)ga dan, rođendan!
ponedjeljak, 04.06.2018.

Ej bok! Danas te bum davila opet s tim kak hoću bit nova Andrea Andraši i Kim K i ne znam ko sve ne.
Šalim se, hoću ti pričat o svom rođendanu. Pliz za početak, nemoj me hejtat znam da nisam dugo bila aktivna al me faks bljaks stišće ko Špiček čvarke na kolinju.

Evo fascinirana sam kak majka priroda zna kad me treba nagradit. Lani sam recimo za Božić dobila 7. gnojnu anginu te godine i nisam znala dal sam više bila ošamućena od alkohola na obiteljskim druženjima il sam bila ošamućena od bolova. Il me boljelo tolko da sam se napila da postanem drvena i niš ne osjetim, protumači si kak hoćeš.

Ove godine za 23. rođendan sam dobila, pogodi sad- mengu! I to onu mengu kad ti je na knap i već razmišljate o imenima za djecu i skužite da su kolica za bebu skupa i da za 10000 kuna kolko su jedna došla, moraju znat sama letjet! Doslovno sam se već vidla u rodilištu, prikopčana na drip i idemo! Na kraju sam se više šokirala kad sam ju dobila jer smo bili uvjereni da sam definitivno trudna. Ugl da. Dobila sam mengu. Sise mi nisu narasle zbog trudničkih hormona neg ćevapa i čokolade. Sretan mi rođendan!

Na poslu je isto bilo okej, ne pretjerano stresno i taman sam nakon posla otišla u Lidl po uloške i tampone i čokoladu i svu ostalu potrebnu i nepotrebnu municiju koja bi mi kakti trebala pomoć da preživim ova utapanja koja su slijedila.

Enivej, ove godine sam dobila najbolje poklone ikad. Poseban poklon mi je dala moja najbolja frendica koja je iz čistog mira, jer je bila nadrkana, napravila takvu scenu da bi i Consuela Maria iz bilo koje španjolske sapunice bila ljubomorna, sterala me u muški spolni organ (imam 23. godine, vrijeme je da se upristojim, budi ponosan i ne smij se! Hvala.), počela se derat na mene i moje starce na mom dvorištu na moj rođendan i odjebala. Odjebala iz mojeg dvorišta i života. Jer realno gle... Ne mislim klečat pred nikim (Osim kad... Da.. Vežem tenisice, to sam mislila reć. Vezanje tenisica. Idemo dalje, okej.) i molit ga da bude u mojem životu ak neće. Nisam ja kriva za tuđe probleme i zavist i ne trebaju mi ljudi kojima sam dobra samo kad trebam glumit rame za plakanje. Nisam Zewa toaletni papir, makar su mi jednom uletjeli tak. Al ne pričamo o uletima. Zapravo mi nije prestala bit najbolja prijateljica. Pokazala je zapravo da to nikad nije ni bila. I to je okej. Ja nemrem bit visoka, moja strina nemre bit lijepa kolko god se trudila, ona nemre bit frendica, Zemlja nemre bit ravna makar su nedavno ljudi imali egzibicije po život opasne da dokažu da je Zemlja ravna.. Skrećem s teme. Oprosti.

Pričamo o mojoj mengi. Zapravo pričamo o rođendanu, al volim svoj rođendan isto ko i mengu tak da.. Ne.

* Aj čekaj da si promijenim pjesmu na youtubeu i da odgovorim ljudima s faksa na fejsu jer su dosadni gore neg 10 proljeva. Faks you!*

Okej, evo me. Ak zanemarimo činjenicu da mi je frendica napravila scenu jer nisam skakala pred njom i klanjala joj se ko egipatskom božanstvu kad mi je donesla tortu od lješnjaka, jer sam alergična na lješnjak i jer nisam mogla skakat od bolova od menge, bilo je skroz okej.

Dobila sam najljepši poklon ove godine. Dobila sam osobu koja me voli i koju ja volim najviše bez obzira na sva sranja koja se događaju. Moj dečko je zapamtio kad sam prije 3 mjeseca random rekla da od 15. godine tražim Wreck this journal i nemrem ga nigdje nać. Moj dečko je cijeli dan po Zagrebu tražio Vansice koje su boje paradise green jer sam takve nosila u srednjoj. Na kraju sam dobila Wreck this journal, Vansice (al ne paradise green neg California poppy koje su mi još ljepše jer imaju cvjetiće po sebi, daj ih odi gle molim te, doslovno Vansice za curice, preeeedivneee suuuu!). Dobila sam sve kaj cura može poželjeti, a poželjela sam iskreno, samo njega da me u ponoć drži za ruku i poljubi. Dobila sam i više od tog kaj sam poželjela.

Pričala mi je mama da budem znala kak je to kad nađeš onog pravog i da to jednostavno osjetiš. Da ona ima leptiriće dan danas kad vidi tatu. Mojeg tatu, ne svojeg tatu, fuj, krivo sam ovo sročila.

Sad kužim kaj je mama pričala. Sad kužim da kolko god se svađamo, kolko god smo različitog karaktera, mama ipak zna najbolje i hoće samo najbolje za nas.

Vidiš kak sam sladunjava danas.. Možda je to jer sam se zaljubila. Možda je to zbog menge. Možda sam ipak trudna pa ovo nije menga neg implantacijsko krvarenje. Ne znam, odi pitaj ove kaj misle da je Zemlja ravna.

Bilo kak bilo, svi smo tu određen broj dana i ne vrijedi ih trošit na nebitne stvari. Okruži se ljudima koji te vole, ti njih voli još više i budi sretan.

- U to ime, živeli ljudi!
- Živeli Ivančica!
- Fala Vam!
- Ne, ne, ne, fala tebi Ivančica.

| 20:56 | Komentari (13) | On/Off | Print | # |



<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Bez prerada.