Tell me baby what's the story?

Blog piše djevojka od 23 godine koja je ponekad frustrirana stvarima koje se dešavaju oko nje.
Dnevnik velike cure je mjesto na kojem se mogu anonimno izraziti o stvarima koje me muče, a ujedno je i moje malo carstvo u koje mogu pobjeći od svakodnevnih obaveza.




Kontakt

dnevnikvelikecure@gmail.com


Since:

01.09.2015.


Za šank!
nedjelja, 28.02.2016.

Hola amigos! Ne znam akaj sam to napisala, učinilo mi se da bi moglo bit kul, al nije.
Pošto su se neki zabrinuli di sam i zašto ne pišem, evo me! Živa sam još uvijek! Jedva, al jesam!

Nije me bilo neko vrijeme jer sam tugovala, pošto me dečko ostavio na valentinovo. Šalim se (ne za onaj dio da me ostavio na valentinovo haha).
Nije me bilo neko vrijeme jer jednostavno ne stignem. Puno toga se događa svaki dan oko mene i navečer kad dođem doma, otiđem se okupat i tolko sam umorna frende, da najčećše zaspim u kadi i probudim se tek kad me sve boli od ledene vode. Probudim se svaki dan u pola 6, otiđem radit, vratim se s posla i otiđem iste sekunde na trening, dođem doma oko 10 navečer, okupam se i ak imam još koji atom snage, uspijem si pogledat pornjavu prije spavanja. Ne na onu koju ti misliš, neg znaš one videe di ljudi kuhaju sve i svašta i takve delicije da ti sline cure? E na tu pornjavu mislim. Moram bit na dijeti i ne smijem jest čokoladu, pa dodatno čeličam karakter takvim videima. Očito sam mazohist. Znaš kaj još radim? Jedem sirovu mrkvu pa si zamišljam da jedem Kinder Bueno i da mi je fino.

Evo, sad znaš zakaj me nije bilo tolko. Sad znaš da je zbog dijete i umora i nedostatka vremena, a ne zato jer sam našla curu?!

Jučer sam našla vremena da otiđem s burazom na cugu. Kao, idemo na čaj. Uvijek počne sa čajem od kamilice. Nikad ne završi čajem od kamilice nego krene jedna runda, pa druga, pa treća, pa na četvrtoj smo već ko Kandžija i deremo se NEEEMAAA LABAAAVOOO dok naručujemo petu i tako dalje i tako bliže.
Enivej, u pauzama između nazdravljanja "za šank!" (interna fora), buraz i ja smo došli do zaključka kolko su neke današnje žene čudne.
Uvijek mi je draže izać s dečkima jer ne dramatiziraju tolko, a i cockblock-aju me ak je to potrebno, jer mi se neda trpit frajere zvane "imam golfa 3, 4 aspuha, roze felge, auto mi je dobar i velik, oćeš da te provozam na njemu?! ;) ". Frende ne znam za tvoje brdo i neću znat, aj bjež, ne jebe ni uporan ak je naporan.

Pričaju dečki jučer kak svaka druga ženska osoba u gradu fura minice (na temperaturama u minusu?! Kad dobite gripu, nemojte cvilit neg budite frajerice pa trpite), i kak zapravo jako glupo izgledaju kad se tresu od hladnoće, al bitno da imaju dopičnjake. Činjenica koja ih je najviše začudila je da sam ja ŽENSKO i da sam SAMA otišla na wc, bez pratnje neke druge cure i pritom NISAM uzela MOBITEL sa sobom da radim selfije. Dečki gledaju cure po bircu i ono, svaka cura sređena, našminkana, ima štikle i pije pretpostavljam đus votku. S druge strane, za šankom sjedim ja, sa dečkima, nosim starke i traperice (jer zbog treninga imam sve noge u modricama pa ni ne priliči da nosim haljine, a pošto me opet zbog treninga bole noge nemrem ni stajat na štiklama), od šminke imam jedino maskaru i pijem pivo. Hvala craft pivovare što ste mi omogućili da imam novi hobi.

Nisam ko druge cure. Ne kompliciram. Ne režem žile kad me dečko ostavi (ne velim da nisam bila tužna i da mi nije bilo krivo), al ne radim drame od toga i ne hejtam njega i cijeli muški rod. Ne šminkam se svaki dan, ne planiram tjedan dana unaprijed kaj bum obukla, ne pijem koktele i ne nosim štikle. Zato se bolje slažem s dečkima, jer im nisam potencijalna seksualna partnerica neg sam im frendica. Ja sam njihov bro, onaj bro koji ti pomaže uletit ženski i nabavit njezin broj. Ja sam tip cure koja kad vidi žensku koja nosi istu majicu ko i ja, ne zalijem je pićem neg dođem do žene i velim joj da ima predivnu majicu, nakon toga joj objasnim kak imam super frenda za stolom i usput frendu pomognem da prekine nejebicu.

Znaš koji je problem s tipom cure kakav sam ja? Problem je taj da smo prejednostavne. Dečkima dosadi ak neko ne komplicira. Ja sam tip cure koja sjedi u bircu za šankom s frendovima i kojoj nikad nebi uletio jer ju nebi ni primjetio. Uletit ćeš nekoj nafuranoj koja će te odjebat, pa ćeš onda srat kak su sve žene iste. Nisu, samo ne gledaš. Vidiš, al ne primjećuješ.

Nemrem više pisat, boli me noga brutalno i imam kvrgu veličine šljive (a i boje) na potkoljenici.
Ajmo do sljedećeg puta - ZA ŠANK! Nema labavo, cap-cap!

| 14:48 | Komentari (6) | On/Off | Print | # |



<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Bez prerada.