Zašto si niska?
155. Toliko metara mogu pretrčat, a da ne ostanem bez zraka. Toliko palačinkica s nutellom bi voljela pojest. Toliki je opseg Žakovog vrata (stvarno ne znam zakaj sam se u zadnje vrijeme na njega namjerila, sori, nije niš osobno). 155. To je broj centimetara moje visine. Da, ne rastem od 6. osnovne. Problem? Normalno da nije, makar mnogo ljudi misli da je.
Simpatično mi je kad ljudi misle da imam komplekse zbog svoje visine. Simpatično mi je kad mi vele "AHAHHAHAHAHAHAHAHAHA *gušenje od smjeha * HAHAHAHAHAH kak si niska!! Kak te nije sram toga kaj si tak niska?! HAHAHA"
Trebalo bi me bit sram toga jer sam visoka 155 cm? Kak tebe nije sram kaj jednako toliko kila težiš? Ja nisam kriva jer ne rastem više i to nemrem promjenit, al ti možeš! Možeš reć NE čokoladi i možeš probat zdravije jest, tjelovježba te neće ubit. Al ne želiš, jer si ljenčina i jedini kog bi trebalo bit sram si ti.
"Imaš tak velki mobitel, pa nemreš ga primit u ruku kak si mala AHAHAHHA"
Ma nemoj? Vidiš da mogu. Ti svoj pimpek možeš primit u ruku, i to ne zato jer imaš velke ruke neg jer imaš mali pimpek. Pincetom ga držiš u rukici.
"Vi mali ljudi imate fetiš na velke stvari!"
Nemamo. Ima i nas normalnih ljudi kojima veličina nije bitna. Ima i nas koji ne lažemo o veličini jer nismo Vakula kojem svaki dan u glavi napada 18 cm snijega, a vani je sunčano.
"Kaj ti trebaš nekog pozvat da te digne da možeš dosegnut onu majicu na najvišoj polici u dućanu?"
Ne trebam, hvala na pitanju. Naučila sam sama. Imam svoje life hacks za takve situacije. Jednostavno uzmem neku vješalicu i sama si dosegnem. Nemoj mislit da ak sam mala, da sam nemoćna i da se ne znam snaći.
"Kaj se možeš seksat kad si tak mala? Mislim.. Kak to izvodiš? HAHAHA SIGURNO NEMREŠ!"
Mogu. I izgleda bolje neg ćeš ti ikad doživjet jer u ovom slučaju niko ne treba dizat trbuh da si vidi malog i da vidi kud cilja (što je, pretpostavljam, slučaj kod tebe).
"HAHAHA Tolko si mala da nemreš s nogama do poda!"
Nemrem. Al kad sam ja ikad sjedila normalno? Ja uvijek sjedim na jednoj nozi, eventualno klečim. Udobnije mi je. Ne znam sjedit normalno, al hvala kaj se brineš oko toga da meni noge ne dolaze do poda, dok pod tvojim nogama pod škripi.
Samo neki od komentara. I znaš kaj? Ne bole me. Ne smeta mi. Meni je divno to kaj sam mala. Divno mi je kad moram stat na prste da poljubim i zagrlim nekog. Divno mi je kad mogu kupit traperice na dječjem odjelu i platit ih puno manje nego kaj bi na odjelu za odrasle. Divno mi je mi ni jedan krevet nije prekratak. Divno mi je kad se mogu stisnut u svaki kut, u svaki prenatrpani auto i kad se ljudi ponekad ponašaju zaštitnički prema meni jer sam mala.
Nemoj bit kreten i spuštat ljudima zbog toga. Nije lijepo. Ne smetaju mi tvoje primjedbe i kritike. Više mi smeta to kaj si glup/a. Žalosti me to kaj si glup/a, a ne volim bit žalosna. Voljela bi da i ti imaš nešto 155. Da imaš IQ koji iznosi 155. Al prema gore navedenim komentarima, nemaš ni 55.
Sad jednom zauvijek, MALIM LJUDIMA NE SMETA NJIHOVA "VISINA". Amen.
Odi si pojedi čokoladu, bit će ti lakše.
