*THE WAY I SEE IT...*

Prije svega bih čestitala rođendan svojem prijatelju SIKETU koji mi puno znači!!!!
Eto...sad ću vas pitat nešto: Vjerujete li u pravu ljubav? Ja sam tako blesava u toj ljubavi. Ma dobro, ja sam po prirodi jako čudna i teška osoba pa mi je jasno da je ponekad samnom teško izać na kraj. Da li je moguće da je to mogla samo jedna osoba? Da li sam pogriješila? Nisam sama, ali sam u biti tako sama. Nekako se bojim... Ja mislim da sam ja jedna obična kukavica koja se boji vezat!!!!!!!!!!!! Baš jesam!!! Samo na sebe mislim i gledam samo kako je meni. Mislim samo što će meni drugi pružit, a ne razmišljam što ja mogu pružit drugima kako bi im bilo bolje. Ja ne vjerujem u pravu ljubav...tj. ne vjerujem da na ovom svijetu postoji savršena osoba za mene! U zadnje vrijeme kad god vidim neki zaljubljeni par pomislim: A jadni...niste ni svjesni da će to jednog dana završit... Zašto bi? Zašto ja tako razmišljam? Mrzim ljubav i mrzim što sam toliko ovisna i vezana uz bilo koga. Dobro ne baš bilo koga. Naprotiv, govorim o jako posebnoj osobi koju ja ne zaslužujem. A znala sam da što god odlučim da ću pogriješit... Baš sam prorok.
Peče me savjest i bojim se onoga što će bit! Kad bi bar mogla sve iznutra obrisat i bit prazna i hladna... Kad bi bar mogla zaboravit. Kad bi bar mogla izbrisat godinu i pol svog života. Kad bi bar, kad bi bar... Puste želje... Život ide dalje htjela ja to ili ne, a najgore je suočit se sa pogeškama i priznat ih sama sebi.
Savjet: Pazite da ne povrijedite osobe do kojih vam je stalo, nemojte toliko mislit na svoju guzicu!!