srijeda, 19.12.2007.
IJJUUUUUUUU
E, ono kaj mi se danas dogodilo je bilo fakat fuj!!!!!
Kao neki lik ti je mini onak kao neš rekao na stanici i kao skinem ti ja slušalice od mp3-a iz ušiju i kažem onak kao kaj??? I on meni kaže svoje ime (koje sam ja normalno zaboravila) i da je iz Petrinje i pruža mi ruku. E tu ide onaj gnjusan dio... Pružio mi je ruku koja je osušena. Onak fujjjj; želudac mi se okrenuo.... I tak buljim ja u tu osušenu ruku (a fakat je odvratna - ko kod onog iz mrak filma..) i počnem si frkat kosu i kajžem da sam Tamara. A ovom liku je ruka ostala ispružena još kojih pol minute. E, koji mi je bio bed. A 6 ni za ljeka. A ovaj bi sad pričao samnom, a ja se cijelo vrijeme nalukavam kad će doći tramvaj, a njega nema i nema i nema ga već pol godine. I onda kažem da već pol sata nema 6 i da mi se žuri doma, a ovaj će meni kao da i on ide na 6 pa da idemo zajedno. Reko zajebi! I nakon desetak minuta je došla 6 i ja sam odjurila u druga kola, a ovaj je valjda ostao u prvima.. Isuse ffffffuuuuuuujjjjjjjjj.............
Da, najvjerojatnije ću ovo polugodište proč sa srpskim prosjekom: 3.333333..... i tako u nedogled..
Sutra imamo neku šugavu predstavu, a ja koja moram glumit nemam pojma ni kaj glumim ni kad ni niš živo... Ma dosta mi je škole i života i svegač. Najbolje bi bilo da su praznici već danas poćeli...
I draga nacijo koja čita ovaj blog nadam se da ste zadovoljni zato kaj sam i ja napokon objavila post. To bi bilo sve za većeras (jer mi sad počinje CSI) Hvala i Laku noć!!!
See Ya In Hell
