Disasterpieces

Nedilja. Ne volin puno nedilju kad je škola... Svi ka da su mrtvi nakon ,uglavnom, ludog provoda u subotu , i nema nikog ni čut ni vidit prije 5-6 uri. A i meni je tako. Probudin se prije ručka i onda preživljavan , dosađujen se do te ure... Mislin kako je sutra škola i kako mi se neda ići opet iznova u tjedan... Al dobro, u školi se sprdamo pa brzo prođe sve i tako su mi prošle i ove 3.6 godine u onoj zgradi gori... Kako mi je ža šta ćemo se u 5. misecu svi rastati... Ne mogu virovati kako vrime leti . Ka da san se jučer upisa u 1. razred...al to je neka druga tema...
...Evo sad malo vedrije...
Napokon je došla ta subota... «Ravno do dna» u izvedbi splitskog benda Big Bang – 44 pisme Azre – live... Iako nisan baš oduševljen idejon da neko zarađuje na radu drugoga , jučer je bilo fenomenalno , prejebeno ... tako da san im spreman oprostiti , haha ...Dobro, da van malo opišen kako je to izgledalo mu mojin očima...
Nakon odgledane utakmice popodne protiv Francuza ( i razočaranja zbog toga šta smo izgubili i popriličnog broja psovki upućenih na račun golmana i ostalih «francuza» (Karabatić(?) +crnci – ma koga vi zajebajete) dogovorili smo se izaći oko 7 uri da na miru možemo popiti nešto (neki to zovu i warm up =) .Tako i bi i oko 7ipo smo došli u Konzuma i opremili se. Tu smo usput skužili kako je lako ukrast neke stvari tamo (al nemojte nikome reći =) i uputili se prima gimnaziji...
Kad smo došli , isprid crtaone nije bilo ni pasa , pa smo se smistili blizu ulaza gimnazije. Prije toga smo prilili u boce od Cole 21 vino (rezultat bambus uznemirujuće , neobične , ljubičaste boje =) i to je tako komično ispalo .. Jer morali smo izlit malo gore navedene Cole i kad smo skužili kako je ta plastična boca krhka , mlohava i šta ja znan više šta , počeli smo se tako cerit ...i tada je jedan iz ekipe primjetia da bi bilo ...neobično da nas je neko gleda sa strane – skupina ljudi izliva kolu iz boca i smiju se ka budale =) .
I uz citiram «par kapljica veselja» i dobru ekipu , vrime je prošlo za tren i ušli smo u Crtaonu tada još uglavnom praznu . Onda su počeli pristizat ljudi , i naša ekipa se također kompletirala ...
I tada , tada je počelo .... Nema smisla opisivat kako je bilo jer to se ričima ne može dočarat ...Oni koji su bili , znaju... Trajalo je masu , biće 3 ure ka šta je bilo najavljivano... Baš koncert za dušu... A iskakali i izludirali smo se ka nikad .... I kad je završilo , bia san crknut... a i ostali oko mene ... Samo smo se izvalili po onin klupama u dnu... Zaboravih se «pohvaliti» da san dobia uspomenu na koncert – palicu od bubnjara koja sad stoji pokraj televizije u sobi (neznan di bi je stavia)...
Uglavnom , onda me uvatila nužda i obuka san jaketu i izaša vanka . I tada san skoro izgubia majcu . Tek kad san obavia nuždu , skužia san da je nema, inače mi je bila zavezana oko pasa ...al sva srića , naša san je nakon 6-7 min. Srića da san je naša jer mi je ta majca bila iznimno draga (šmrc...=)
I nakon toga napravili đir do grada , tamo san srea jednog lika iz razreda i s njin se još sprda neko vrime , i onda san otiša kući i zaspa isti tren ...

Ka šta je jedan iz ekipe reka nakon nastupa Cote G4 tj. nakon šta su Stairwy to heaven odsvirali za kraj – «sad mogu umrit sritan»...

Pozdrav