Lugarov princip
|
Jučer odem do poslovnice VIP-a, ne bi li kupio novi mobitel, jerbo su mi vipovljani poslali doma neku ponudu koju ne bi smio odbiti. I uđem unutra i nije veliki red, te sam bio zadovoljan. No, zaboravih da su najgori redovi, uz one kad se diže osobna, pasoš ili vozačka, baš oni kod mobilnih operatera. Ne znam zašto, ali izgleda da je prodaja mobitela jako, jako naporan posao. Ljudi su sa prodavačem i po pola sata. A izađu sa jednom kutijom pod miškom. I čekam ja jučer tako. Dvije minute nakon mene ulazi gospodin od kojih 45. Ošišan skoro pa moderno na čelavo, ugodna lica jednog ubice, u uskim trapericama, ne bi mu ugaćna kubura lijepo bila vidljiva i sa mjeseca i kaubojkama broj 57 na nogama. Stane iza mene vidno nervozan. Uzme neki letak, te ga stane proučavati. Ja na jedan trenutak istupim iz reda, samo da bacim pogled na skupocjeni mi bicikl, koji sam bio parkirao ispred vrlog dučana. Vratim se u red, a gospodin na mom mjestu. Ali red je sav nekakav čudan, pa pomislih da će me pustiti ispred sebe kad dođe vrijeme na mene. Dvadesetak minuta kasnije, moje je red, ali gospodin ništa ne govori, niti poduzima, već stane pred prodavača i krene mu objašnjavat svoju situaciju. Ja sam ga pogledao i nisam mu ništa rekao. Imao sam vremena, a on će goriti u paklu, jerbo je kriminalac. Navečer smo Dragutin i ja otišli do Ramadanija na jednu s kajmakom. Bilo dobro, ali nekako čudno, jer pet sati kasnije nisam osjetio luk u ustima, što je inače praksa. Bilo kako bilo, poslije ćevapa nam se pridružio i Richard, pa smo otišli do Dragutina igrati Playstation. Igrali smo igru nogometa i to neku novu koja je teška, pa nisam igrao dobro, iako sam zabio par prvoklasnih golčina. Vrijeme brzo prolazi kad se zabavljaš, pa je pola dva ujutro došlo jako brzo. Bio je to znak da trebam doma, gdje sam i otišao, te se još malo igrao novim mobitelom, a onda ubio oko. Prekjučer smo pak Dragutin, Richard, Mia Begović, a bogami i ja išli u Gjuru. Jer tamo su neki parti imali studenti dizajna. A Richard je jedan od njih. Pa smo otišli tamo. Obukli smo najbolja odijela i bili u Gjuri najnormalnije odjeveni ljudi. Jer su svi ostali bili odjeveni kao što su odjeveni likovi iz one postapokaliptične australske serije Pleme. Pili smo pivo i bili gurani od ljudiju koji su prolazili pokraj nas, ali smo se i zabavljali. A onda smo otišli u McDonald's i izjeli nešto hrane. Dragutin je odglumio stvarni razgovor između Luke Skywalkera i Darth Vadera kad mu ovaj otkrije da mu je otac. U filmu je prikazana samo skraćena verzija. Prava verzija je malo duža i realnija. Onda smo otišli doma. a tamo sam naletio na neki poučni film u kojem je ulogu dobila i Belladona, razvratnica bez morala razmaknutih prednjih zubiju i istetoviranih sisa. Obogaljio sam đeksona i otišao spavati. Danas se nekako baš veselim odlasku doma nakon posla. Možda jer znam da neću nikamo ići, pa nemam stres, već će se večer sama otkrivati kako vrijeme bude prolazilo. Iako već svi znamo da će proteći u buljenju u televizor, bivanja na internetu i drkanja prije spavanja. Krojksburg!!!! |
