...... Ni sama ne mogu wjerowati kako sam se pretwaraLa......
...GLumiLa sam da mi je swejedno...
..SkriwaLa sam swoju boL duboko u sebi...
...A srce... srce mi je LupaLo....i LupaLo....
...WidjeLa sam swaki njegow pogLed koji je
bio upučen samo meni.......samo meni..........osjetiLa sam taj njegow pogLed na sebi...
aLi..ipak..nisam imaLa toLiko snage da ga pogLedam u oći....ipak.......jesam......što sam widjeLa u njegowom pogLedu?....ne znam....možda sreću...iLi tugu......
A znam ..on je u mojim očima widio suzu......
I pitam se:"Da Li mu još nešto značim,kad me je tako gLedao?".....
.....i opet se nadam....nadam se njemu.....Možda se uzaLud nadam......aLi nema weze.....
...i opet ću skriwati swoju boL...Ne žeLim da on zna koLiko ja patim....no..shwatit če on jednog dana...to..kako ga woLim sada...ALi.....tada ću ja biti druga osoba....bar se nadam tome.......i da...kraj je bio sada.....aLi...i powratka ima....uwijek ima powratka.....i ja wjerujem u to!!!