ponedjeljak, 18.09.2006.

nastavak(5)

-uđite uđite! baš sam ispekla kolače!- "gospođa Ishida je baš simpatična" pomisli Aina.
gospođa Ishida je imala malo djevojačko lice i plavu kosu. gospodin Ishia je sjedio za stolom u kuhinji. kuća iznutra je mala ali je ugodna. Lucis je odmah navukla osmijeh na lice i počela predstavljati svoje sestre i braću pa je zatim govorila zahvale. na vrata kuhinje soji mali dječak krhke građe. ima plavu raščupanu kosu. godište kao i Aina.
-ovo je naš sin, Yamato- Yamato je više izgledao kao uplašeno janje. (inače ima zbunjen pogled :) )
svi su sjeli za stol i pričali,pričali... negdje 2 sata,dok su pojeli,dok su pričali...
-eh bilo mi je ugodno,i izvrsna je hrana ali ja moram ići. imam utakmicu- Maxu je inače bilo dosadno pa se tek sada valjda sjetio izlike da otiđe. ali ovaj put je govorio istinu.
-no max zar ne može to pričekati?-
-ne LUcis! ovo je važno! igra naša škola protiv onih dosadnih štrebera!-
-nesmeta nama neka ide ako je zauzet.- gosp. Ishida je spremila tri kolača u salvete i dala Maxu.
-hvala! doviđenja!-
-i Max pazi preko ceste,i ne glupiraj se,ne radi...-
TUMP!
-nikad me ne sluša- zafrktne Lucis.
-ma takva su djeca kad dođu u pubertet. tko zna kakav će biti moj mali.-
gosp. Ishida s rukom prođe Yamatu kroz kosu. on protrese kosu i napravi kiselu facu.
-zašto djeca ne odu u park? bit će im bolje tamo.- predloži gospodin Ishida.
-super ideja! zar ne Aina?- Aina se zacrveni.
bože moj! s njim? niti ga poznajem a ona me šaje s njim! eto ti odlaslih... i sad ja s njim mojam u palk!
mrmlj mrmlj...
-što je rekla? - pita gosp. Ishida
-rado će ići!- kaže LUcis.
*******
ljuljačke su škripale sto na sat. ali djeca podnose to škripanje. što će sve dati za ljuljanje...
Aina i Yamato su se ljuljali sa dvije ljuljačke razmak međusobno.
škrip...
*škriip škri*
škrip..
*škrip škri*
...
malo se pogledaju tjs. to je više bilo proučavanje drugog.
i nakon nekog vremena Yamato konačno progovori.
-ja sam danas pojeo sladoled od čokolade...-
??????!!!??????
-da?- mromrmlja Aina. - ja sam jeja puding.-
...
-to je moja ljuljačka moja!!!-netko se derao iz daljine. sve bliže se približavao. bio je to Taichi. dječak malo krupniji sa smeđom velikom kosom...al kad kažem velikom...
-to je moja ljuljačka! miči svoju curu s nje!-
-nije mi to cura!-
-moš misliti ajde makni se!-
Taichi gurne Ainu sa ljuljačke i počne se ljuljati. Aina se razbjesnila.
-ti jedan bezobjazni majmun!-
-opa cura ti se svađa!-
-nije mi cura..- Yamato frkne
-nisam mu cuja!ti jedan majmun s vatjom na glavi!-
-molim ?? meni kažeš?? ti si glupa!-
Yamato se sjedne na ljuljačku i počne se ljuljati dok se Taichi i Aina svađaju.
-nisam!-
-jesi!-
-nisam!-
-dobro onda. koliko je 2 plus 2?-
-5!-
-nije nego je šest! vidiš da si glupa!-
-jedi šmjklje!-
-neću-
-Taichi idemo doma!- zvala je Taichijeva mama .
-vidjet će mo se mi opet.-
-nećemo!-
-bok Yamato! bok .... kao se zoveš?-
-...Aina..-
-ok bok Aina!- te Taichi otrči.
-ovo je bilo čudno- kaže Yamato.
-idemo doma?-
-da-
i tako je prošao još jedan obićan dan, jedan običan sat , jednih obićnih pol sata u parku i jedan događaj koji će biti važan za nekoliko godina...

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.