Eii Łjudeki moji...ew mene brzo...owak...owo mi je zadnji post za owaj mjesec...Danas sam dobiŁa takwu inspiraciju za pisanje posta...tack,da jedno mjesec i poŁ me neće biti...Idem ispočetka...
ŽeŁim se promijeniti...
Ne žeŁim biti sŁaba osoba,osoba koju Łjubaw može "UNIŠTITI"...
PromijeniŁa sam se,aŁi ne do kraja...Moja promjena,nije do kraja dowršena...
Za ono što mogu,potrudit ću se sama naprawiti,
a ono što ne mogu,neka ide swojim tokom,
onako kako sudbina žeŁi...
Sudbina koja ima svoje razŁoge zbog čega se swe ovo događa...
Łjubaw? Hmmm...
Ponekad mi je swega dosta,trebam mir,neki pogŁed na swe oko sebe...
ŽeŁim se "ODMORITI"...Nemam wiše snage za swe to...
...Odem na Riwu,stanem,gŁedam u more...
Imam osjećaj kao da taj pogŁed na swe to simboŁizira žiwot...
I swe me to nekako smiri...
Osjećam kao da onda imam prostora,kao da sam sŁobodna bez onih gorkih i tužnih uspomena...
SŁobodna od same sebe,od swojih osjećaja,tih jebenih tužnih uspomena...
Pojawe se samo poneke misŁi,one tužne,koje me muče,aŁi se i one čine tako sŁobodnima i maŁima....
Tada mi se čini da swe mogu,žiwot je pred mojim očima,sama uprawŁjam njime...
I mogu biti sretna ako to žeŁim,znam da mogu....Ima još puno toga što me čeka,
ne smijem se predati,ne,to nije moja igra...
Ona igra u kojoj ja igram,ne poznaje riječ poraz...
U toj igri se borim hrabro i odŁučno...
Jer u toj igri ja imam swoje osobe,swoje prijateŁje,obiteŁj i swe osobe do kojih mi je staŁo...
Jer bez njih ta moja igra nije potpuna...
Sad kad sam došŁa kući od škoŁe,biŁa sam preeesretna i znaŁa sam da će i moji roditeŁji bit sretni zbog mene...Jer sam se poboŁjšaŁa u ocjenama((u ponašanju još nisam...ŁoŁ))...Još pogotowo kad me moj TATA ZAGRŁIO...osjećaŁa sam se tako sigurno..ugŁ,taj osjećaj se jednostawno ne može opisat...Ta topŁina,ta nježnost...IsSseee...Zato idem daŁje...Idem zahwait mojim roditeŁjima,a pogotowo brata za swe dobro koje su mi žeŁjeŁi...a ja to nisam widjeŁa...za swu tu Łjubaw koju osjećaju prema meni...a mene nije biŁo briga...Mogu bit sretna što ih imam...a ja,ja trdogŁawa,gŁupača,ne widim što je to oko mene...
PRIJATELJSTWO
"Prawi su prijateŁji uz nas kada nam se dogode Łijepe stwari...Drže nam paŁčewe,raduju se našim uspjesima...
Łažni prijateŁji se jawŁjuju kada nam je teško,tužna Łica,soŁidarni,a zaprawo ih naša patnja tješi u njihovim bijednim žiwotima..."Često se pitam što znači sam pojam prijateŁjstwa?!?!Ljubaw,suosjećajnost,pomoć u neswoŁji... iŁi možda ne?!Kako čovjek može znati tko mu je prijateŁj,a tko ne?
Ta me pitanja staŁno more,iz dana u dan...Kako da znam da mi jednog dana netko neće zabiti nož u leđa i pobjeći prwim wŁakom?...E pa u mom žiwotu to se weć dogodiŁo...weć sam biŁa u toj situaciji...AŁi ipak...Žiwot je taj...U mojoj igri ta igra se weć igraŁa...igraŁa sam mojim osjećajima prema tim osobama...Ipak,ja sam išŁa daŁje...
Ono što je zaprawo kod prijateŁjstwa magično jest to da nikad neznaš kada će te čowjek iznewjeriti...aŁi opet...ti mu wjeruješ...wjeruješ da te neće izdati,odnosno iznewjeriti...
Držim da je prijateŁjstwo nešto newjerojatno,nešto prediwno...AŁi opet ponekad pomisŁim... ponekad swi budemo prewareni,iznewjereni...aŁi opet...Łjudi smo,griješimo...Łjudi griješe... I prije iŁi posŁije swatko se nađe powrijeđen...aŁi gŁawu gore,žiwot ide daŁje...treba naučiti praštati,treba učiti iz grešaka...na greškama se uči...
Držim da tko ne radi pogreške ustvari ništa i ne radi! Na greškama treba učiti,Łjudima pokušati wjerovati...i ono najwažnije je,treba naučiti praštati, jer jednom kada ti naprawiš pogrešku,tražit ćeš i ti pravo da ti bude oprošteno!..
Et...toŁiko od mene...jako puno wa woŁi waša DiDy...
PuSseko swima

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.