normalan zivot

Slobodna Helf

Slobodna Dalmacija slavila je jučer jubilarni 20.000. broj u 60 i kusur godina koliko izlazi.
Svašta je jadnica prošla u to doba, al nikad se nije žutila ko danas.
Za jubilarni broj svim kupcima djelili su se darovi.
Knjige Miljenka Smoje, CD- ovi Tome Bebića...
Knjige sam čitao, muziku imam, pa opet, na nagovor kolegice odo i ja popodne kupit Slobodnu. Samo radi poklona naravno.
I tu se moj muktaški šupak zajebo.
Na blagajni sam nestrpljivo čekao oće li teta ispod pulta izvući CD ili knjigu.
Izvukla je Helf bombone. “Samo to ??” – viknuo sam razočarano.
“Knjige i CD-ovi su otišli jutros” – veli teta.
Uzeo sam te bombone Helf. Od naranče su. Te još nisam provao.
Na poslu Slobodnu nisam stigao ni prolistati. Bombone jesam. Tri komada.
I onda sranje. Došlo mi je da ispovraćam dušu. Takva muka, bol u stomaku, gađenje... 2 bonbona sredila su me žešće nego što me sredi svjesno uništavanje svim alkoholima svijeta. Garant mi je teta u Keruma podvalila stare bonbone.
Još večeras kontao ić do livade. Od ovog šugavog okusa ni pivo mi neće leć.
E jebenti Slobodnu i Helf i Keruma i ako ću se ikad više zajebat sa tim mukte darovima.
A lipo san reka: Šta će mi njihov šugavi poklon.
I mora san ić po njega. Šupak.