Nobody puts Baby in the corner...

Sad tražim nekog da voli čak i moje nedostatke....

Evo, novi post. Ovaj put da bi imala neko opravdanje zašto ne učin latinski, šta bi stvarno morala. I ne samo latinski, al on mi je ka i obično najteži od svega.... mad
U školi je, a ono, sve po starom. Čista dosada, priživljavaš od danas do sutra, i samo živiš za taj jebeni vikend koji ti onda na kraju ne posluži ničemu. U posljednje vrime razred mi je malo otiša u kurac, ako se jednom dnevno neko ne posvađa na mrtvo ime, onda nešto nije u redu...
Jedino moja Petra pokušava svih bezuspješno pomirit....moran li napomenit da ona zapriti neome da se mora pomirit s ovin drugin.... legenda!!
Al da vi čujete te banalne svađe, tukli bi šakon o stol dok bi se grčili od smija. Al jebe me se, jer ovih dana.....sve mi je ravno a to mrzin. Ne volin kad san flegmatična, to nije za mene, al eto, silom prilika.... namcor

Od nedilje me drži neko glupo raspoloženje. Ajmo reć, ka neka depra. Znači, stara san. Iman osjećaj da mi je već proša cili život. Jebote, još jučer san imala 7 godina i mislila kako ću sa 12 već imat sređen život, sve šta san ikad tila. Onda je došla ta 12-a godina i nisan imala ništa šta san tila. Dobro, jednu stvar san imala (prvi i zadnji put da san imala šta san tila...), lika u kojeg san bila zaljubljena 3 godine prije toga... Al i sa tih 12, činilo mi se kako ću sa 15 godina već bit odrasla osoba, sigurno ću tad već bit i u vezi neko duže vrime (nadala san se duže od tjedan dana....), u biti, to će već bit lik s kojin ću provest cili život, znat ću i šta i ko želin bit u životu. Ugl, da ću imat život.
Evo me, 16 i po - ubij bože ako san odrasla, ne da nisan u vezi neko duže vrime, nego neman nikog, nit znan ko san, nit znan šta ću bit. Mogla bi čak i reć da san u 12. bila na konju, a u 16. san pala na magarca. To van sve govori. headbang
Ima par miseci da me počelo bit straj ovog glupog života. Pa jebote, meni vrime leti, miseci samo prolaze, a tako i godine, a uludo. Ja stojin na mistu.

I sad san upala u fazu u kojoj mi se čini da nema šanse da ja ikad više upoznan nekog novog. I normalnog. Di i kako? Iman osjećaj da di god se ja maknen, za menon idu jedne te iste, meni nebitne osobe. Ti nemaš koga novog upoznat, i imaš osjećaj da si dosad već bija s kin si ima bit i da je sad sve samo pitanje vrimena kad ćeš otegnit papke.
Možda je meni mana šta san ja u 3. osnovne razmišljala kako neke moje prije danas razmišljaju. I njima je danas ok. Ne razbijaju glavu kad će upoznat nekog ko će ostat tu do daljnjeg. Znaju da su mlade i uživaju....
A ja se osjećan ka da mi je 30-a.....

Znan kako nekima nikad nije bilo jasno kako sna ja na blogu uvik pisala 90% stvari koje mi se događaju i nije in bilo jasno kako to mogu. Al svatila san da san ja takva. Ja rijetko šta zadržavan samo za sebe. Kad se radi o tuđin stvarima, šutin. Ali o samoj sebi..... ako san u takvom raspoloženju, prvi/a koji/a naiđe saznat će sve šta mi se dogodilo u proteklih 16 godina. I ja san takva i svi koji me znaju navikli su na to, navikli su da san iskrena i otvorena, i onda je meni čudno zašto se neko zgraža nad mojin postovima.... Ljudi, vi me ne znate!

Heh, počela san radit anticelulitne masaže, pa kad me za par miseci ne budete vidili, znate di san nestala.... smijeh moš mislit....
Jučer opet bili do Mie na Pujanke, bolest me predstavila ocu kao "ona šta ima blog", a ja umiren od sramote. Ona jadna vriča za boks je opet najebala ćin san došla u stan. Iman jedno mali milijun slika kako je mlatin. Nekako san ovaj tjedan imala dovoljno, pa i previše osoba koje san zamišljala na mistu te vriče.
Onda san se opet iživljavala na onin gitarama. Električna mi baš dobro stoji, pa mi iti bude ža šta san prelina da bi ikad naučila svirat. A i nekako mi se ćini da san veći talent za boks.

Pritražila pola Splita u potrazi za najobičnijon jebenon bilon suknjon za krizmu, i kakvog li čuda, nema jedne jedine. Zanimljivo kako je bila nepopularna boja u Splitu.....
Budući da san prelina da bi davala šivat nešto, ostaje mi da prepješaćin i drugu polovicu St-a u nadi da neko ima nešto bilo. Molin te, Bože, daj da nađen nešto.....
Ma već se vidin, na kraju ću otić u tuti i patikama, raščupane kose i bez šminke u crkvu, krizmat se a onda kad neko od gostiju dođe do mene samo ih potirat. Toliko o tom danu.

Eto, ja mislin da bi to bilo to. Sad iden malo dangubit po myspaceu, MSN-u, slat nepotrebne mailove.....sve samo da ne učin.
Samo još par stihova, koji me jako podsjećaju na nekoga.....
Ja ili nemam nikoga,
nikome se ne sviđam,
ni sa kim se neviđam.
Ja ili nemam nikoga
il odjednom zovu svi,
samnom bi se viđali..........