Nobody puts Baby in the corner...

...ispod oka gledam te, mislim je si l' za mene......

Evo, nakon duge i teške bolesti, napokon i mene....
Iako stvarno dosta dugo nisan pisala, u biti se ništa nova nije ni desilo. Mislila san da ću pisat nešto o smrti i tin shemama, al ako uzmemo u obzir da me i onako dobar dio Trogira i obližnjih zaselaka smatra luđakinjon, moja stajališta o nekin stvarima bi samo dolila ulje na vatru, pa bolje da mučin.

U biti stvarno nema ništa nova, sve po starom, zbunjena ko i obično, nemna pojma di bi i šta bi. Saznala san nešta o mom najdražem konobaru i iako san to već dugo i sama pretpotstavljala nekako ti baš loše sidne kad ti to neko potvrdi. T o san saznala u sridu ili tako nešto i još uvik mi to svako malo prođe kroz glavu i rastuži te. Najgore je kad se moraš borit protiv prošlosti i strahova, puno je lakše kad se ti moraš borit protiv neke druge osobe. Al eto.... da se ne radi o meni samoj, možda bi me i šokiralo na kakve ja nabasam.
A jučer, pričamo na rivi s nekon ženskon i ja se sve pentran na prste (u štiklama....) neću li ga vidit kad opet izađe u baštu, i sve buljin di je, di je, kad uberen Andreu na visokin stolicama pa je ispalo ko da san cilo vrime buljila u njega. Yeah right!!

Eh, u posljednje vrime smo se opet počeli kupat u Medenoj, na moje oduševljenje jer sad opet svaki dan mogu gledat onog budalaša iz busa. A da znate kojeg, mrak na očima van je zagarantiran...
Tome baš i nije baš nešta previše aktivan kad se radi o tome da ga skuva, šta me užasno živcira. al dovest ću ja njega u red....

Osim mog konobara i Segečanina mi nema niko baš nešto previše napet, al njih dvojica su standardni, pogotovo konobar.

E sad, dužna san Nikoli (inače, Katičin ljubljeni...) post o djevicama (horoskopsin) i zašto bižin od njih ka glava bez mušice smijeh , ali o tome bi mogla napisat epopeju, a ne post.

Praksa mi je na kraju po 16. put pribačena na drugi termin, tako da počinjen 1.8., i krepat ću. Odradila san 3 dana prakse i satrala se ko stoka. Dok ne provaš, ne bi povirova da ima toliko radit!!!

Eeeeee, za 5 dana mi je rođendan!!! He, he, he, ko bi reka?? Mislin, tako san malo puta pripomenila. Al ja san van svake godine uživljena u taj rođendan, da van je to nešta.... Ja nikako da svatin neke ljude kad kažu da ne znaju oće slavit rođendan?!?! Dobro, i ja sam često proklinjen taj dan, al jebiga, opet se svaki godine uživin ka debiluša.

Lime nan se vratila iz Švabske!!! Daaaaa, baš me zanima kako jojk je bilo, morat ćemo popričat...

Eto, ljudi, to bi bilo to, nisan van danas baš nešto puna inspiracije, ništa se značajnije ne dešava pa van nemn šta trabunjat.... ble, ble.... Adio!! wave mah