Nobody puts Baby in the corner...

Yeah, break it, break another litlle piece of my heart, darling...

Još prije 24 sata nisan ni slutila da ću pisat ovaj post, opet san mislila javit se tek za tjedan dana, al se toliko toga desilo......
Ovaj post je napisan za Andreu, ili ti Čunku, kako god očete. Nije mi uopče bitno oće li ga on sam pročitat ili će mu za ovo reć Lana i Ivona.
Znači, sinoć mi stiže poruka sa nepoznatog broja. I otvorin je ja totano nespremna na ono šta ću vidit. Poziv da dođen sam do kule sv. Marka i u potpisu Čunka. U istom trenu su mi potonule sve lađe i ugledala san kopno, ako svačate šta oću reć. Al nisan tila virovat onome šta sna vidila, ne, to nije moguče. Sve san bila uvjerena da me to Projić zajebaje jer me vidija ujutro s tomon.
Al vrag mi ne da mira i pošaljen ja Kati poruku jel Čunka u gradu. I počne meni vibrirat mobitel i ja već mislin da je Katina poruka, kad vidin da je poziv i to sa onog broja s kojeg san dobila poruku.

Srce mi je prestalo kucat kad san čula Čunkin glas. Jednostavno nije tilo radit, jer se opet slomilo. I počeja je sa nekin shemama da dođen do kule. A ja da uopče nisan u gradu a i da jesan da ne znan bili došla jer da mi više nemamo o čemu pričat. kako san ja nosila aparat a i glas mi je malo promuka pita me da šta mi je da al me šta boli.
I nastavija je pričat nešto da imamo mi o čemu pričat da se ne bojin da nisu loše teme, da kad se možemo vidit, i kad god je on predložija ja bi samo rekla da ne mogu. Na kraju me pita jel to znači da je totalno gotovo, al ja san rekla da ne znan.
Govorija je da mu je sad postalo jasno kakvo je sranje napravija i non-stop me pita šta triba napravit. Govorija je da me voli i da želi bit s menon. Da me to jutro vidija s Katon u gradu i da je tija doć do mene, al da mu je bus iša, ima je utakmicu.
Ja njemu govorin da jedino šta može je da vrati vrime unazad i da mi se onda javi, a on da će i to napravit. I govorin mu da više nisan slobodna, a on meni da jel Tome. ja ga pitan da odakle mu to, jel mu Projić reka. a on da nije, da je sazna sa bloga. Za blog je sazna od Lane i Ivone koje idu s jin u razred. I još me pita ka može li bit nešto između mene i "Andree". Na to mi je malo falilo da ne puknen. Kad je sam sebe nazva onako kako san ga ja dosad zvala...
Pita me volin li Tomu više od njega i rekla san mu da ne jer zna on i sam to, al san mu rekla i da mrzin samu sebe zbog toga šta ga volin, na šta je on reka da više ne moran jer me on voli.
Znan samo da san mu govorila da zašto mi sad ovo radi i da šta oće od mene da ja više ne mogu upropaštavat i srat po svemu šta iman samo zbog njega. Rekla san mu da miu više ne virujen ni rići,a on da ni on sam sebi više ne viruje.
Non-stop je ponavlja neke sheme, ono, Irena, oprosti, Irena, molin te i tako.... A svaki put kad bi mi izgovorija ime meni bi se slomija još jedan komadić srca.
Samo je govorija da je sad posta svjestan onoga šta je napravija i kakva je budala bija, i da mi to više nikad ne bi napravija.
Ma neman pojma šta mi je sve govorija i šta san ja njemu jer san bila zapanjena time šta mi govori, a i time šta mi se uopče ima obraza obračat nakon svega...
znan da je sve završilo nekako tako da će on na mene čekat koliko god triba ka šta san ja čekala njega jer da me voli...

Kad san poklopila, suze su tekle same od sebe, nisu više tile bit dio osobe koja je jadna ka šta san ja. Jer san opet sebi dopustila ono šta će me opet slomit i učinit me jadnon, depresivnon.
Sestra je došla do mene jer je bila uvjerena da san pričala s Tomon i da smo prekinili, a kad je čula s kin san pričala, tek joj je onda pa mrak na oči. I ona mi je rekla ono šta i svi govore već 10 miseci- čak i da odjeben Tomu i buden s Čunkon, ja ne bi bila sritna jer on se nikad neće prominit. Nikad mi neće dat ono šta san zaslužila.
Al opet, sve to i sama znan, al ne mogu...
Eto, svejedno nisan ostavila tomu niti to planiran učinit zbog samo jednog poziva. I nisan mu planirala reć šta se desilo jer znan da mu ne bi bilo drago, al na nesriću, on je vidija moje poruke na Jelinom mobitelu, i pita me jel to istina, i nudija mi je i prekid ako još uvik volin Čunku. A priznala san mu da mi nije svejedno, al da jedan njegov poziv ne može izbrisat sva šta mi je učinija. rekla san mu da mi je stalo do njega, da san sad s njin i to je to. Prista je da nastavimo dalje ka da se ništa nije desilo, al znan da će tribat još dugo da priđe priko toga.
Niko ne može virovat tome šta se sinoć desilo, jer... baš kad san prestala mislit na njega, našla prvog lika do kojeg mi je počelo bit stalo nakon njega, on se opet pojavi i govori mi ono šta tako dugo želin reć. Al u krivi čas....

neću lagat ni vama a ni njemu ako ovo čita, stalo mi je do njega toliko da više ni sama ne znan šta da radin. al znan samo da neću ponovit istu greški koju san učinila toliko puta... neću ostavit Tomu zbog ovoga. a ako će me čekat ka šta je reka, neka čeka.... Za sve ima vrimena, pa čak i za nas dvoje, samo dokad će čekat... E, to ne znan...
evo, danas skidan zabranu komentiranja neregistriranin korisnicima ako on slučajno ovo pročita iako ne virujen... Jer više neman vjere ni u šta

21.05.2006. u 20:09 | 12 Komentara | Print | # | ^

<< Arhiva >>