Nobody puts Baby in the corner...

Never, never let you go, flesh of my flesh, bone of my bones....

E da, evo napokon i mene....
Nešto uposljednje vrime stvarno rijetko pišen ove postove, al kad stvarno neman vrimena, a ništa se specijalno ni ne događa, tako da...
Ajd, da krenmo od početka, tamo di san stala. Znači, Tome je triba doć do mene u nedilju. Prvo smo se vidili na misu, a nakon toga smo otišli na kavu do Favorita. Vratila san se doma u 1 i 30... To van sve govori.
I šaljen ja njemu popoodne poruku da kad će doć kod mene. A on počne s nekin shemama da neće doć, da mu je crnjk, da ne može, da me voli i da bi doša da može... Kad san ja poludila!!! Ono, skoro pa smo se posvađli, ja san mu prestala odg na poruke. Prvo zoven Jelu da joj kažen šta budala izvodi, a ja mislin da me u životu nije čula tako ljutu. Odma ona otišla do njega da sredi stvar. Zoven nelu i ona cila šokirano kako san ja ljuta... A ja ludin doma. Tila san ga ubit jer smo se već sve bili dogovorili a sad mi to radi. Opalila san mobitelon oba zid da san šokirana šta me još uvik služi...
I ajd, zove mene jele da je reka da će doć.

kad san ga vidila ispri zgrade, nisan znala dal da ga zagrlin ili trisnen šta me tako iznervira... Al san ga ipak samo zagrlila... cerek

I tako smo bezveze gledali neki film u dnevnom boravku, sprdavali se.... Otiša je nakon nekih uru-dvi, iša s Panton na kavu do favorita, zva je i mene al ja nisan mogla. I na kraju, šalje on meni uvečer poruku da mu je baš bilo ža kad je iša ća jer me toliko voli i bilo mu je prelipo, bla, bla, bla... a ja ono u sebi, A NISI NITI TIJA DOĆ!!!!
al, prošla je mene ljutnja ćin san ga ugledala. Ma ko bi se ljutija na njega...
I tako, vidili smo se još u poonediljak njemu poslin škole, i nakon cilog tjedna napokon ćemo se vidit sutra...

Svatila san da posljednji postovi govore apsolutno samo o njemu i to me polako počinje živcirat...

E da... Eurosong... a šta ja znan, ove pisme iz polufinalne me nisu nešto oduševile osim Rusije sa never let you go i Ukrajine sa show me your love. Ostalo manje-više... A da, legende su mi oni sa we're the winers of eurovision...
U školi je sve manje više ok, tako da baš i neman o čemu pisat.
e da, ćini se da mi je Nela totalno zaljubljena, a virujte mi to je itekakav napredak jer ne znan kad san je zadnji put vidila ovako sritnu...
ja bi samo volila da mi sve one budu ovako sritne kako san ja sad jer su sve to zaslužile- i nela, i kate, i Čare, i jele.... ma baš svi!!
ajme, od sride nosin aparat za zub, doduše mobilni(šta mi je draže), pa san cila uživljena. a vjerojatno će me ta uživljenost držat samo do prvog stezanja. Onda ću ga vjerojatno tit poslat kvragu, al ja znan sebe i nikad ne odustajen samo zbog toga šta nešto nije ugodno. Kad se samo sitin kako su me u početku leće živcirale, a evo, nosin ih već godinu i po.

Čoviće, škola je gotova za 4 tjedna a da ja toga nikako ne mogu bit svjesna... tako brzo... a još se sićan prvog dana u busu, kad san znala samo jelu. kad se sitin da sa Šimon nismo pričali, da smo zavodnika mrzile iz dna duše i malo dublje, prvih dana tolike zbunjenosti u školi, ne znaš nikog iz razreda i čini ti se da se nikad nećeš uklopit...... Tako je brzo prošlo ovo vrime, nekako imaš osjećaj da će ti cili život proć kraj tebe a da ga nećeš proživit. već se osjećan ko da san propustila toliko toga. A nekako znan i ko je krivac za to......

Ja se ni ne sićan kad san se zadnji put ovako dobro osjećala. Sestra me non-stop sprdaje jer me nikad nije vidila ovakvu, jer zna da san uvik bila totalno protiv svega šta ima veze s romantikon a sad san tu u oblacima, jer vidi koliko ga volin, i da više ne razmišljan o andrei. Vidi da je za mene on napokon okrenuta strana. Ne završena, najvjerojatnije, al okrenuta. Vjerojatno ću se jedan dan vratit na nju tek onako, iz osvete, da bi vratila izgubljeno. Jer san takva...
e da, morat ću van stavit slike u jednoj vešti šta san se slikala... Jebiga, predobro izgledan...
eto, ljudi moji, to bi van valjda bilo to.... pusa svima!!!!!!!

P.S. Evo vam sličice.....