Dexter's Lab
27.02.2005., nedjelja
Malo o meni...
|
Zovem se Marko Šolajić, rođen u Novom Sadu 9. 6. 1980. u 16:10. U horoskopu blizanac, a podznak škorpija. Od malih nogu se interesovao za računare, u šestoj godini života dobio svoj prvi kompjuter, ZX Spectrum. Sa sedam godina dva puta operisao krajnike. Išao u osnovnu školu "Branko Radičević". U petom razredu svoj ZX Spectrum zamenio za Commodore 64. Naveliko kopirao igre za isti, i pri tom činu nije zaradio ni za disk drajv, a kamoli za neki ketridž. Moja majka, u vreme inflacije :: Kad ne bude 'leba da se jede, 'oćeš ti jesti te diskete??? U sedmom razredu ipak dobio taj disk drajv, koji je ispustio dušu nakon 7 (i slovima: sedam) dana rada. Neznani broj puta nosio C64 u servis kod Samira. Završio srednju elektrotehničku školu "Mihajlo Pupin", zaradio zvanje elektrotehničara elektronike, i (najzad) koji dinar od kopiranja igara. Na prvom času iz informatike se posvađao sa profesoricom i dobio jedinog keca u toku školovanja, samo zato što sam bio u pravu. Usput pohađao kurs za radio-amatera, položio za C i D kategoriju. U prvo vreme bio aktivan u radio klubu "Mihajlo Pupin" YU7AJH, a kasnije i sa ličnim pozivnim znakom YZ7RZK. Uvek nešto prčkao oko elektronike, manje-više (ali uvek više nego manje) uspešno. Pojedine sprave koje sam sklepao završavale su na gradskoj deponiji. Profesor praktične nastave :: Ti kad si ovde uvek nešto spališ! 1998. godine, za svoj 18. rođendan, dobio svoj prvi PC. 486DX5/133 MHz. I dalje je u životu, ali ne uključuje se redovno, već samo u specijalnim prilikama. Te 1999. godine, obeležene nekom drugom vrstom padavina, pod jekom sirena, urlikom aviona i iznenađenjima od strane Elektrodistribucije, pisao maturski rad, i svakih 20 sekundi stiskao CTRL+S... Iste godine upisao fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu. Pošto sam odjednom osetio da znanje više neće u moju glavu, barem ne preko najrasprostranjenije metode učenja tipa "zagrevanje stolice", rešio sam da nađem sebi posao. Od 2000. godine zaposlen u novosadskoj radio-televiziji "Duga", u početku na mestu servisera opreme, kasnije na mestu realizatora radio-televizijskog programa, a sada na radnom mestu zvanom "Marica za sve". I dalje čačkam oko bilo kakve elektronike, osim televizora i bilo čega drugog što radi na napon veći od 25 volti, zbog vrlo neprijatnih iskustava. miš Amos, iz Diznijevog crtanog filma o Bendžaminu Frenklinu :: I ti me pitaš da li je to bio ELEKTRICITET?!? Inače, od muzike slušam skoro sve, pošto mi je radno mesto takvo, a privatno najviše volim da slušam hitove osamdesetih i devedesetih. Ne volim da izlazim ili sedim po kafićima, više mi prija neka opuštena (kućna) atmosfera. Pijem toplu nes-kafu sa mlekom i PUNO šećera. Nisam oženjen, i trenutno nisam u vezi. |
- 04:18 - Komentari (3) - Isprintaj - #
Dnevnik.hr |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Opis bloga
Ja, moji projekti...
Brojač poseta
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||