...budi mi inspiracija nocas...trebam te više od sna...budi uz mene i po ko zna koji put..obecajem ti ono staro..uz tebe sam...veceras ce tvoje misli biti moje,a moje ce biti tvoje...jednostavno je ...opusti se...vjeruj mi...mogu ti pomoci barem na trenutak...da...onaj izgubljeni iz prošlosti..imali smo ga,a sad ga imaju drugi...i nije mi prvi put da prolazim ovo...samo...sa tobom je..nisam navikla na tvoje suze...tvoj drhtavi glas i pogled pokislog psa....pogledaj me...isti si,ništa se nije maknulo....stalo je sve kao i onda...ali obecajem...samo mi priliku daj...zagrli me...jer ja cu nocas biti uz tebe i kad svi budu plakali,ti neceš....biti ceš jak kao ja onaj dan...budi moj dah i biti cu tvoj...sjeti se mora...valova i mene....pored tebe....našeg smjeha...toplog zraka...klupice....prijateljstva koje i kad su nam branili nije prestalo....i sad kad sam u drugom gradu...sjeti se da sam tu...pored tebe i uz tebe....mislim na tebe stalno...i makar nisam tvoj zrak...kiša koja te boli više od suza...bol u grudima za koju nisam kriva ja...a niti ti....budi mi inspiracija...biti cu i ja tebi...obecajem...biti cu tu..uz tebe i taj dan...kad kiša padne kao nikada do sad..kad se zatvaramo u sebe i ne znamo kamo idemo..lutamo gradom i šutimo...da i tad..znaj..biti cu ti tuga...suza...i zagrljaj...onda kad budeš sam.....biti cu ti....tvoja inspiracija...