Iskreno...moja realnost seže u neke dublje dimenzije..puno tamnije i mracnije nego se cini...
Mali osvrt na moju prošlost mogao bi ubiti i najmanju nadu za boljim životom sad ....pa i dalje...
nije jednostavno biti osoba koja treba priznati sebi i drugima da griješi....kažu da je to ljudski...ma da...to si oni samo umišljaju...a možda...možda ipak i ne....ko to zna...samo znam da nisam ono što sam bila i kakva bi trebala biti prema svojim mogucnostima i stvarima kojim raspolažem....možda samo maštam ili stvarno taj potencijal u meni raste...potencijal? za cim?? Zlocom? Oooo..da ljubavi,zlocom...mržnjom i svim onim što si stvorio od mene..moj bjes...moj dah...sve....to si ti....strah je jednostavna pojava...kad ti živiš u meni,budim se sa njim a navecer ga potiskujem duboko u sebi dok on raste i sutra....izađe još jaci i veci....i da...znaš što još? Heh...jednog dana prepoznati ceš sebe u meni...moj ce strah postati tvoj,a ja cu tada ležati negdje....i znaš što? Smijati cu se....da smijati cu se,tebi.....jer bio si tako drag i dobar .... a od tebe je ostalo samo....samo....samo ja.... da ja ...i da...reci mi jedno sad...tko se smije...heh...ti? smiješ se ...eto,ali zapamti,sve sam ti rekla...poznajem te...smiješ se sad...a ispod tog krije se strah koji ne možeš savladati..potiskuješ ga..i on raste....a znaš što ja radim...tvoja idealna kopija...smije se....ali strah u meni ne raste....znaš zašto?...kopija sam tebe....i znam da ako umreš....moj strah nestaje..i opet sam potpuna...bez tebe...moja loša kopijo....