Nema Delije koji ne pamti 17. septembar 1989. godine , krcatu Marakanu, hiljade ljudi ispred stadiona i duel sa komšijama. Igrao se 88. minut tog 85. večitog derbija a Zvezda je dobila novog junaka – Vladana Lukića. U igru je popularni Soća ušao u 71. minutu zamenivši Mitra Mrkelu.
- Znao sam da će taj derbi biti moj. Još pamtim 90.000 ljudi na tribinama i naboj koji se osećao na terenu. Bio sam u utakmici 1000 posto i dok sam sedeo na klupi. Gol sam dao posle kornera. Lopta mi je završila u nogama, a varkom tela sam se oslobodio čuvara i matirao Pandurovića – seća se Vladan Lukić kao da je juče bilo.

Lukić je u derbijima postigao tri golai danas žali što nije bilo više prilika za radost protiv Partizana.

- Otišao sam sa 22 godine inače bi bilo više golova, sigurno. Ipak, sećanja su mi lepa. Pamtim mnogo toga. Posebno se sećam onog derbija iz aprila 1987. godine kad smo trebali da im damo 10 komada. Bilo je 3:0 posle pola sata igre a Piksiju Stojkoviću je poništen čist gol. Sećam se da su igrači Zvezde leteli po terenu, a Partizan centar nije prelazio – smeje se Lukić.

Sjajni centarfor nema mnogo toga da poruči sadašnjim napadačima pred okršaj sa Partizanom. Tek nekoliko saveta.

- Neka budu drski, posebni i neka se razlikuju. Biti napadač je nešto posebno i svaki špic na svetu mora da zna da je njegova individualnost ključna za tim. Zato samo drsko protiv Partizana i bez preteranog respekta. Napadači u svakom timu vrede najviše, neka i naši to pokažu – kaže Lukić.