četvrtak, 11.09.2008.

Pobjeda I poraz

Odlučila sam da napišem dugo očekivani post.U prošlom postu sam vam obećala da ću novi post napisati 1.9;na prvi dan škole,ali mi je bolji izbor bio sastaviti dva posta u jedan.

Kako mi je u školi?
1.9 sam krenula u Gornjogradsku gimnaziju,i 1.f razred.Bila sam sama u razredu,nisam nikoga poznavala,ali na sreću;uopće se nisam bojala novog života,ali moram priznat da su mi prva dva dana bila teža nego što sam očekivala.Prvi dan škole se održao u kabinetu kemije,i tamo smo upoznali svoga novog razrednika;iz fizike je:)a ja mrzim fiziku i ne kužim ju.Odmah sam upoznala neke dvje cure s Jaruna(jer smo sjedile u istoj klupi);bile su simpa,ali su se previše smijale,ja više volim mir i tišinu.Nako toga pozvale su me u "Stross" i neki dečki iz mog razreda su bili tamo.I kada sam ušla tamo u glavi mi se provrtjelo ovo:"Ajme kaj u ja tu,nije to za mene." I tako sam ja otišla iz Strossa,a da nisam ni pozdravila ove svoje "prijatelje."Torba mi je bila preteška kada sam se vraćala doma,skoro su mi se leđa prepolovila.I drugi dan mi je bio težak,i jedino kog sam upoznala bio je neki Marko;koji mi se nikako ne sviđa po ponašanju,i upoznala sam Filipa s Rebra;on je bio ok.I tako smo se sprijateljili ii postali ekipica;šetali smo se po gradu i pričali.A onda se sve naglo promjenilo kada mi se obratila jedna cura iz moga razreda koja se zvala Ivana.Dok smo ja,vapno i marko sami pričali;ona mi se obratila i rekla:"Ajde da se mi napokon upoznamo."I tako;upoznale smo se,hvala Bogu;i shvatila sam da je ona jedna veoma dobra osoba.Nakon nekog vremena upoznala sam i druge cure iz mog razreda;hehe;ne sve nego baš najbolje;zovu se Lea,Mia i Katarina.I tako smo nas petero postale "Dream team."Dosta brzo sam se snašla u novoj okolini,i očito je da je ovaj razred mnogo bolji i normalniji,nego moj bivši razred iz osnovne.Ali naravno; ne može sve biti savršeno.Neki ljudi mi se naravno ne sviđaju i ne pašu mom stili.Za sada bi spomenula samo jedno ime.Njegovo ime je "Ilija Ađaga"(neš tak:) i kao osoba je jadan,umišljen,misli da je faca i da je najzgodniji,a tip je kreten,i mrzim ga.Prije dva dana sam bila izabrana za predsjednicu razreda,a uopče to nisam očekivala.Mislila sam da ću dobit oko 2 glasa,a ja dobila 15 od 27!Stvarno to nisam očekivala.Bio je to lijep trenutak,lijepo je pobjediti.Kada sam izlazila iz škole,svi moji "znanci" su me dočekali pljeskom hihi.I tako isto sutradan u školi.



Utakmica:
Aha, ja sam bila na onoj utakmici.Ujak me zamolio da odem sa sata,i da se pojavim na Manduševcu točno u 17:30,a ja sam to i napravila,ali nisam se javila profesoru niti razredniku,pa sa eto zaradila svoj prvi neopravdani na gornjem gradu.Odmah nakon što sam ušla i predala svoju kartu neka baba me pregledavala kao na policiji i tapšala,vjerojatno je mislila da želim ubit Beckhama hehe.Stigli smo na stadion 2 sata prije utakmice.Mislila sam da će mi biti dosadno,ali čak mi je bilo bolje vrijeme prije tekme,nego za vrijeme utakmice.Bilo je jako zabavno.Prije početka utakmice izlazili su naši igrači,i svi smo m naravno pljeskali,a onda poto i oni englezići.Ajme,samo da čujete kako sam ja njima zviždala i vikala "buuuuu." Bilo je preeeejebeno.A kad su samo puštali Englesku himnu,jebote....ja ju iskreno niti čula nisam.Zaustavili smo svaki pokušaj navijanja sa strane Engleskih navijača.Iskreno , uopće mi nije žao što su naši izgubili;zvučim ko kuja;ali mnogo ljudi bi se složilo sa mnom, i očito je da to naši nisu zaslužili jer su bili prebahati prije početka obračuna i govorili:"Englezi nemaju šanse,mi ćemo sigurno pobijediti."-To ne valja,uvjek treba biti skroman.-Sječate se utakmice s Nijemcima;bili smo skromni i pobijedili.

Nadam se da ste uživali u ovom najduljem postu do sada.Odlučila sam da ću pisati novi post jednom na mjesec,jer sam shvatila da život prebrzo prolazi i da ne želim cjeli dan "čućit" pred kompjuterom.
Pusa!

Napoleon je rekao:
"Da sam imao samo 10000 Hrvata u svojoj vojsci osvojio bi cijeli svijet."

NEKE SLIKE S TEKME: