nebuloze@nemampojma.hr

nije mi baš neka navika da pišem neke izvještaje ili tako nešt, barem ne često ;) ali ovo jednstavno moram, hehe....
dakle, jučer sam su ovo doba več bila u osijeku...neka me bakica pitala "pošto su ziherice", a ja onak "nisu za prodaju", na što me baba nekak čudno pogledala pa se pokupila i ošla...ajd dobro... išla ja sa starom i cijelom povorkom u kupovinu, to mrzim kod nas u obitelji, kada se ide u kupovinu, odmah ide i cijela obitelj...ma koma, brat jedva čeka kad će u grad, a ja jedva čekam kad će nestat...a stara, to vam ječista komedija, u stanju je pola sata razgldavati na tržnici u nadi da će naći savršene rotkvice...pola sata, samo za rotkvice...komedija, a ja cijelo vrijeme iza njih, boli mene briga za rotkvice, ja slušam discman... arch enemy: nemesis, hehe, to valja.... i tak, bili mi gotovi s tim, i sad kao idemo kuć.... naravno, napisala sam lijepi mali postić, no prije toga sam spremala sobu...skoro 2 sata..koma, za to vrijeme sam se uspjela pošteno izudarat...zamislite samo da ste onak ispod stola, štapom vadite izgubljene stvari iza ormara (koji je odmah kraj stola) i eto netko se baš u tom trenu sjeti poslat poruku...a vi se naravno još niste navikli na zvuk novog mobitela..ma koma....


onda sam malo crtala po zidovima:


moja najdraža zanimacija, iako baš i nisam neki talent za crtanje, mislim, uopće ne znam crtat, samo žvržljam tamo nešt po zidovima, meni se to sve sviđa i ja sam sretna s time...
no u biti, do tam nekih 18:45 sam trčkarala vamo tamo, pokušavala nešt čitat i takve stvari, i onda se ja nešt sjetim kako je subota...vid stvarno..jučer mi frendica pričala za tam nešt u tvrđi, neki mad butcher, kao to počinje u 21h...hmm, pa super, barem neću biti kod kuće, ok ostat ću samo do zadnjeg busa (22:20), ali barem nisam kod kuće....to mi je bilo glavno geslo "barem nisam kod kuće"...kontala sam da ću več poludit....mislim, ok je ta moja obitelj, ali kada u dužem vremenskom razdoblju cijeli dan blejite u jedne te iste ljude, e pa to vam, vjerovali ili ne, kad tad dosadi... i ništ, dok sam ja postala svjesna toga, več je bilo 19h, a bus ide u 19:55...ma krasno... itak se ja na brzinu spremila, poslala par poruka vamo tamo, i idem ja :)
i u biti, frendica se nije pojavila...ja onak ma krasno, kontala sam se pokupit i otić kuć...al eto, kad sam več ovdje, nešt ću smislit... pokušavala sam nešt fotografirati, ali su mi se ruke abnormalno tresle, ne znam što mi je bilo, nekak sam bila sva čudna taj dan.....stojim ja na stanici za tramvaj, i eto pojavi se neki stari, onak smrdi alkohol već na kilometre, i počne on meni pričat nešt o tramvajima, a ja ga onak iz prve nisam ništ čula, imala sam slušalice u ušima.... i nato se ugasi jedna lampa ulične rasvjete....pa ja pogledam gore, ugasi se i druga...koma.....stigla ja do bastiona, lega nigdje nikog, prazno.....morala sam jednom tipu dati neke cd-ove (tm burton crtiće, hehe), i što ja znam, šričali mi tamo nešt, pa ošli do njegovog nekog društva... baš su zanimljiva čeljada, onak tam pričali neke viceve i takv stvari...barem sam se smijala cijelo vrijeme...jedino se nisam baš bila uključila u razgovor, nema smisla da im ja tu prevodim viceve s mađarskog, pa sam radije šutila i smijala se...ali ipak se nisam dosađivala nimalo... i eto tak meni došlo vrijeme da odem...i kao nisam znala koliko mi treba da stignem od bastiona do mosta, pa sam se pokupila vać u 22:00...i stigla do mosta u 22:07, ma koma... i kontala ja tam policija nešt naveliko slika, neki se auti vald sudarili..i eto, bili oni tamo do negdje 22:20, pa se i oni pokupili...naravno, moj bus morao kasniti 5 minuta, to je već onak iz principa....da mi ne bude dosadno, skrenuli smo i u tvrđavicu, tak da mogu vidjeti zološki u mraku, haha
i eto stigla ja u bilje, i čim sam izašla dobila napadaj kašlja, pa stavno ne znam što mi je bilo, kontala sam da ću crknit, ma koma, ne znam što mi je bilo, vald od hladnoće...i tak prolazim ja, i sretnem neku tamo crnu bubetinu, i ništ ja se smijem, loša ideja, opet sam kašljala...to će me ubit....i tak, prijeđem ja cestu, i vidim neku mačku kak nešt naveliko jede (vald miša ili tak nešt) i gledam ja nju, gleda ona mene, i tak se mi gledali, pa sam ja slegnula ramenima, vlad je i ona, pa sam se pokupila i ošla, hehe dođem ja kući, ništ koma, mislila sam da ću zaspat, istuširam se, lega pa već je ponoć...i sad ja kao moram popit svoje lijekove, i kao dok pijem lijekove gledam blogove...i tak, oko 00:30 ja se pokupila u krevet, i kao ne mogu zaspat....arrggghh...i ništ ja zadrijemala i taman dolazi poruka...grrrrr....mislim, moja greška, nisam isključila tonove, ali ipak.....u to doba noći slati poruke...ma koma, ja onak, pogledam poruku i plonk zaspala, hehe....kako bi me probudili ujutro u 8....i kao ja ne smijem jesti jaja, po novijem...i tak ja žvakala neko tam zelje, hehe i u biti, završio taj uskrsni doručak, i sad ja kao idem pozdravit baku i djeda, i kontam ja neko pismo na stolu, pitam ih što je to, na što oni "pa otvori pa ćeš nam prevest", ha? i čim sam otvorila, pa skoro sam se ušlogirala, zamislite rano ujutro, jedva budni, a vama iz neke koverte ispadaju slike leša....brrrr, onak u lijesu, sa cvijećem i svime....zašto to ljudi rade? no u biti, unutra bilo jedno pismo na mađarskom i jedno na engleskom...mrtvi tip je bio naš neki rođak iz amerike, kalifornije..i eto tak, rano ujutro ja prevodim pisma....ma koma...i eto, sam pišem post o tome, a vač me tjeraju da idemo u suzu, kod neke rodbine, pa poslije toga na groblje...mislim stavrno....

no toliko zasad o tome, xoxo