Rekli su mi da čip će mi pregoriti

ponedjeljak, 16.10.2006.

Bila je jeko velika guzva.
Ne volim to.
Zato sjela sam pod stol.
Zacepila sam usi i ljuljala se.
Mislila sam otici ce.
Molila sam ih da odu.
Ali oni nisu htjeli..
Samo su bili jos glasniji.
Ti glasovi su stvarno izludujuci.
Bojim ih se.
Svasta mi govore.
Rekli su mi:
«Nemoj plakati.Čip ce ti pregoriti.
Organi sjesti ce ti na tricikl i otici.»

Rekli su mi i da na krov se popnem.
Ja sam rekla necu.
Ali onda su oni meni na to rekli da ce mi vrecicu pokidati.
Neeeeeeeeeee!!!!!!!!
Tog trenutka bila sam u velikoj panici!
Bila sam i jako zalosna!
Ooooooooo kako sam samo bila zalosna....
Jer nisam htjela da mi pokidaju vrecicu.
Zato sto je bila jako lijepa.
I zato sto sam ju jako voljela.
Zbog tog sam otisla na krov.

Bilo je jako visoko.Jako
A oni su bili sve glasniji.
Vise ih nisam mogla podnijeti!
Rekli su mi da skocim u zrak!
Vristali su i vikali na mene.
Zlocesti su oni.
Ooooooooo jako su oni zlocesti...
Ali morala sam skociti.
Inace bi mi vrecicu pokidali.

I vidi!
Lijepo je!
Ooooo jako je lijepo!
Glava mi je prema dolje i vjetar prolazi kraj mene.
Sada tek shvacam silu gravitacije.....

......................................................................................
............................................................................
...............................................................

e ali njih zapravo nije bilo.....
nikoga nije bilo..
osim puno ljudi u lopti među mojim ramenima...
bila sam zapravo sama u sobi..
potpuno sama..
i zapravo je bila velika tisina..
da..
ali prekasno sam ja to shvatila.
to je bio kraj
.........................................

16.10.2006. u 21:06 • 16 Komentara • Print • #

<< Arhiva >>

<	listopad, 2006					>
P	U	S	Č	P	S	N
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31