Pozdrav svima, dugo nisam pisao pa sam mislio da je red i da se ja malo javim. Zadnja tri tjedna radio sam (da, čak i ljenčina poput mene ), i da znate nije mi žao. Propustio sam pokoji izlazak ali eto... neke se žrtve isplate. Prvi dan mi je bilo najteže ( trebala su mi dva aspirina i jedan voltaren da se dignem iz kreveta) ali ostalo je proteklo sasvim ok. Istravino se (za oni koji to ne znaju) nalazi na gornjoj vežici pa mi je čak i bilo blizu. Lero sokovi su mi se malo zgadili, jer u sva protekla tri tjedna nisam vidio ni gram voća.... samo neke šugave voćne baze, arome i pizdarije poput limunske kiseline u prahu... A što se tiće votke... znam gdje i kako se to puni.... paaaaa... upozoreni ste a tek vino.... zlo i naopako...

No najvažnija lekcija mi je to što sam shvatio da se samo koristeći mozak može napredovati u životu. Nije stvar u tome što je to fizički posao, nije mi čak niti bio težak stvar je u tome što sam shvatio da to nije posao kojim se želim baviti cijeli život ,a ima onih koji će ga raditi. U razgovoru sa jednim od radnika saznao sam da je njemu ovo super i da planira to raditi do kraja života...
Zato, dragi moji prijatelji učite... da, pišem da učite (ne nisam poludio ) ako želite da jednog dana bude nešto od Vas jer alternativa vam je "crnčenje" za minimalac....


Eto, toliko od mene za sada.... uživajte u ljetu i dobro se provodite... ubzo nam svima slijedi maturalno putovanje... jedva čekam

pozz