08.06.2004., utorak

Daj, Grdi, ne sviraj 17. dio

- U pičku materinu. Di ti je oko? - Kaj je tak grdo? - Jebeno. Kaj je bilo? Pričaj, jebote. - Ma natrčal sam na Bubija. - Kaj je opet ostal bez tableta? - Izgleda da je. Tak mi je muka, da to nije normalno. Kaj ti ne delaš? - Išel sam sredit neke papire na muriju, pa sam zel slobodan dan. Fakat gadno zgledaš. - Jebi ga sad, kaj je tu je. Ajmo nekaj popit. Uđemo u Lulu. Kreto je bil bolestan i jutarnju je radil Marko, gazda lokala. Mjuza se jedva čula i to mi je sad užasno pasalo. Crni me skužil još s vrata. Kak je njemu i slično, počel je odma histerizirat. - Jebotipasmaterupičku!!!!!!!!!!! Grdi si dobro? Koji je ovo kurac? Ko te zveknul, mamu mu jebem? Di je? DI JE????????? Jebaću mu mamicu kad ga uhvatim. - Smiri se Crni, daj ne budali. Sve je ok. - Kak je ok? Kak je ok? Jesi se videl kak zgledaš? - Kak? - Nikak. Ne zgledaš. Katastrofa. Daj reci kaj je bilo. Ispričam im svima priču, a onda je krenula takva salva smijeha da mi je opet pozlilo. Crni je brisal suze. Nije više bil histeričan. Ak se ne računa to kaj se sad smijal ko lud. - Ha ha ha ha ha. Jebote, ti ko da se nisi rodil na Remki. Pa kaj mu nisi dal neku bibu i bok. Mir i tišina. - Pa imal sam najmanju novčanicu od dvajst ćuna, to mu nisam htel dat. Nisam mislil da je lud. - A kad on stoji pred dućanom dok ima pilseva? Krene žicat kad je suh. Ti si veći idiot od Bubija. Marko daj mu neku medicinu, viš kak loše zgleda. Ha ha ha ha ha ha ha ha . - Crni začepi, inače buš zube na podu pral. Suknem gorki pa odem do wc-a. Pogledam se u ogledalo. Ne samo da se nije vidlo oko, neg mi se nisu vidle ni trepavice. Imao sam najveću šljivu u povijesti velikih šljiva. Namočim hrpu papirnatih ručnika pa si stavim na oko. Pasal mi je onaj lijepi, hladni osjećaj. Svejedno mi je bilo muka. Za nekih vuru vremena već sam se osjećal puno bolje. Marko mi je dal hrpu leda u nekoj krpi pa sam to držal na oku. U čast toga kaj sam dobil po pički, krenulo je opako rundanje. Više ni sam nisam znal koliko sam gorkih trznul. Onda je Damir rekel da bi mogli bacit koju partiju bele. Jebalo me to kaj sam mogel gledat samo na jedno oko, al nisam se dal. Partija je krenula dobro, već sam bil 100 DEM u plusu, a cuga je stalno stizala. Zanimljivo je kak vrijeme prolazi kad se zakartaš. Nisam ni skužil da je debelo popodne. Bil sam pijan ko guzica, ljut na sebe kaj sam dobil u vugla, a i karta me počela jebat. Glava mi je pucala. Onda me nekaj ošinulo bolje nego Bubijeva lopata. Melita. Trebal sam se nać s njom u pet, a sad je sedam i deset. Proglasim pauzu, uhvatim se za mobitel i okrenem broj. Nije se javljala. Nazovem ponovo. Pustio sam da odzvoni. Niš. Onda je krenulo iz pijane budale. - Ko je jebe. - Kaj je buraz, problemi s komadom? Kaj si sad zasral? - Trebal sam se nać s njom u pet. Sad se ne javlja na telefon. Ko da ja samo čekam da ju nazovem. Nemam drugog posla. Zakaj se ja ne bi smel napit i z dečkima bacit belu. Kaj te kurve misle da se samo njih čeka da dođu i onda bumo se mi skroz promjenili i postali dobri muževi? - Tak se priča buraz, ko im jebe mater. - Nisam se našel s njom u pet, pa kaj? Moglo mi se ko zna kaj desit, a ona sad glumi uvređenu personu. - Pa nekaj ti se i desilo. - To ti i govorim. Al trebal sam valjda z ovakvim okom brzo trčat se nać s njom. Nemaju ni malo milosti. To vam je, dečki moji sve u kurcu. Dobro da sam skužil čim prije. Zamisli da sam fakat zagrizel, a ona se pokaže ovakva. Najebal bi ko žuti. Ko je jebe. Crni me više nije gledal, al mi je pokazival s rukom da prestanem. Nisam kužil kaj hoće pa sam popizdil. - Kaj mašeš koj kurac, mogu valjda reć kaj mislim. Onda sam se sledil. - Možeš, i dobro kaj jesi. Melita je stajala ispred separea. Nisam točno znal kaj je čula, ali po izrazu lica sam vidjel da je čula previše. Gledao sam u nju i nisam imal pojma kaj sad. Znao sam odma da sam zasral, ali sad je bilo gotovo. Ovdje isprike više ne pale. - Stvarno si smrad. Čekala sam te pol sata, pa kad nisi došel zabrinula sam se. Zvala sam te valjda pet puta. - Di si me zvala? - Na mobitel, kretenu pijani. Pogledam na mob i skužim hrpu propuštenih poziva. Nisam ih videl kad sam ju išel zvat, časna riječ. - Onda sam išla kod Crnog doma, al ni tam te nema. Ostala mi je još samo Lula od mjesta za koje znam. I sad mi je žao kaj sam te uopće upoznala. Nisi ništa drugo nego pijana pederčina, koja nije niš bolja od hrpe drugih pijanih pederčina. Kak sam mogla mislit da si drukčiji? Di mi je bila pamet? Ko tebe jebe majmune pijani, mogu ja puno bolje od tebe. Ustao sam želeći joj nekaj reć, a onda mi je njena šaka zatvorila čvalje. - Ne ljutim se kaj nisi došel i kaj nisi nazval, nego na sve ovo kaj si sad izgovoril. - Ali... - I ne zanima me kak si dobil šljivu. Nemoj me više zvat. Odšetala je iz birca dostojanstveno. Ja sam bil bad guy. Svi ljudi u bircu su buljili u mene. Čak si i tipovima mogel pročitat u očima optužbu. Stvarno sam kretenčina. Damir je gledal u mene i ceril se. Bil je dovoljno pijan da mu sve ovo bude zabavno. - Ma ko je jebe Grdi, ima još mufova. Potegnul sam ga odozgora. Glava mu je udarila u stol i odbila se, a onda se skotrljal ispod njega. Crni me primil ispod ruke. - Ajmo, buraz, doma. Dost je za danas.

- 16:41 - Komentari (3) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.