04.06.2004., petak

Daj, Grdi, ne sviraj 14. dio

- Bok, pingvin. Kaje? Šljiva? - Ma nije. Čini ti se. - Dugo čekaš? - Stal sam se tu prije pet minuta. Niš strašno. - Onda dobro. Di ćemo? Ja bi si tak popila nekaj toplo i da ne moram dugo hodat. - Idemo do Milčeca u Jurišićevu? To je dost blizu. - Prodano. Bitno je da imaju čaja i ruma. K&K (Knjiga i kava) je mali birc koji na svu sreću nikad ne bu planetarno popularan. Vlasnik je Zvonimir Milčec, poznati pisac i kroničar Zagreba. Uvijek ugodna atmosfera, nikad pijanci kaj galame, nikad preveč gužve. Volil sam tam otić sa svojim komadima i u miru popit piće i razgovarat. Sjeli smo, naručili cugu i malo se gledali. Kužili smo oboje da se sviđamo jedno drugom, ali trebalo je to odradit kak se šika. Pomalo se upoznavat i vidit da li si pašemo i u nekim drugim stvarima. Odlučim počet s nekakvim normalim razbijačem leda. - Kak je bilo na poslu? - Mogu ti reć da nije bilo loše. Pol klinaca je bolesno pa je bilo dost lako radit s ostalima. Radili smo čestitke za Božić i pričali o darovima. Tak bu cijeli ovaj mjesec. Djeca su luda za svim praznicima kad nekaj mogu dobit. Kaj si ti radil cijeli dan? Ispričam joj polako i u detalje cijelu priču od jutra do sad. Naravno da sam se malo hvalil kak me na poslu poštivaju i kak nemreju bez mene, al nisam previše kenjal. Izostavil sam dio sa božićnicom, idiotski je da se hvalim s novcima. Naravno, i dio sa štipanjem Ane za cicu. Tak glup ipak nisam. - Trebal bi prihvatit posel, ak mene pitaš. Nemoj bit blesav. Možeš ti to. Pa provel si skroz dobar dan. - Nije bilo loše, još sam obavil i šoping. Da nisam moral tebe čekat, otišel bi doma i opet bi ko svake godine trčal okolo na Badnjak. Ovak još moram kupit par stvari, al sam najbitnije obavil. Krene opet ona odvratna tišina. E nećeš, mamicu ti jebem. Sad ću je pitat neke stvari koje me kopkaju. - Pitanje - Reci - Kak to da si došla do mene na tulumu? - Pa bil si sam i izgledal si ko da umireš od dosade. Meni je bilo malo bedasto sa svom tom decom. Ti si mi izgledal dost staro za neku normalnu komunikaciju. - Baš sam pokazal svoje komunikacijske vještine. - Malo si bil smotan, istina, al meni je to bilo baš slatko. Osim toga vidjela sam te ja i prije. - Ma da? Di? - U onoj vašoj birtiji na Remizi. Kak se zove? - Srebrna lula. - E da, tam. Bila sam par puta s jednom frendicom, kaj dela na Remizi u osnovnjaku. - Kak to da te ja nisam nikad skužil? Nisi baš tip žene koji se lako fulava. - Hvala ti na komplimentu. Ili si mislil tak grda da me se nemre fulat? - Ma ne grda, zgodna. - Sad bum se zacrvenila. Nisi me skužil jer smo se obično zabile u separe, a ti si svaki put bil pijan ko rit, il si igral pikado, il si se svađal s onim nadrkanim konobarom, il te nije bilo. - Znači ostavil sam strašan utisak na tebe. U birtiji sam se uvijek ponašal ko kreten, jučer nisam znal složit dve smislene rečenice. Zakaj si mi ostavila poruku? Mislim, da se hoćeš opet vidit sa mnom? Ja sam sebe ne bi htel više vidit. - Zato kaj si mi se jako svidil kad si pričal s Crnim o djeci. - Ne sjećam se. - Nekaj ste urlali, misleći da razgovarate, o tome koliko ko hoće djece imat, jel bolje imat sina ili kćer i slično. Crni je rekel da on ziher ne bu imal klince, jer se nema namjeru ni ženit. Ak napravi dete, ostavil bu ga curi i plaćal alimentaciju. Tad mi je u stvari i postal onak ljigav.Ti si se zderal na njega da je kreten, i da si ti od sveg blaga u životu iskreno želiš samo djecu. Da te ne jebe ni lova, ni auti, ni kuće. Samo da ti je imat decu i bil buš sretan. - Ja stvarno tak mislim. - Osim toga, baš si vesel pijanac. Uvijek se nekaj zajebavaš. - To radim i kad sam trijezan. Razgovor je onda krenul puno opuštenije. Razgovarali smo par sati, onih kaj prolete u sekundi. O svemu i svačemu. Razmijenili smo podatke o sebi, koje nismo stigli jučer. Živi na Jarunu, sa cimericom, u dvosobnom stanu. Obožava Irsku glazbu, dugo ležanje u kadi, pivu, Jacobsov capuccino, tjesteninu, knjige. Solo je već šest mjeseci. Zadnji dečko je bil dobar ko kruh, al je njoj tu nekaj falilo. Rekla mi je da ima hrpu robe koju uopće ne nosi, rekla mi je da ima hrpe raznih krema za ovo i ono, rekla mi je da ima hrpe šampona i gelova za tuširanje, rekla mi je da ima hrpe cipela, rekla mi je da joj se već dugo sviđam iako do jučer nismo nikad razgovarali, rekla mi je da hoću je više poljubit, il bum sjedil tu ko drvena Marija... Poljubac me ošinul od vrha tjemena do trbuha i onda se vratil natrag. Nije bil sličan ni jednom poljupcu koji sam prije doživil. Čista nirvana. Kad smo se odvojili pogledal sam joj u oči, al su još uvijek bile zatvorene. Progovorila je samo jednu riječ. - Lijepo. Nakon tog poljupca smo još dugo šutili, al to nije bila neugodna tišina. Jednostavno smo uživali u trenutku. Sjedili smo i gledali se. To je bilo to.

- 10:57 - Komentari (7) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.