Godišnjica *-*
|
ČIN 1. 27.10. ujtro sam se probudio š čudnim ošćajem u stomaku... i zaspo sam za u školu. srećom ujak je išo negdi pa me povezo avtom. i tako ja došo u školu KAD stomak me počeo bolit, koda me neko metkom sprašio (onim gumenim što se po kirbajuma prodaje, oni žuti metci da. sjećam se da sam imo pravo i da je bilo jako smješno. uglavnom sve nešto u prenesenom značenju kao: dečki curama uvaljuju stvari (to je profesorica rekla) i tako dalje. moro sam se smijat. sat poslje sam piso krvavi test iz gospodarstva kod hajdi. normalno spušio sam komad (i da me nije bolio stomak spušio bi komad, a ovako sam samo imo izliku) hihihi. poslje gospodarstva pito sam profesora niku kralja da me pusti kući i pustio me kralj. (tek informativno: škola je na kanovcima, a moja je kuća na kraju grada.. kako ono ide dalje pjesma... nevermajnd) uglavnom trebalo mi više od pol sata da dođem kući. još sam si usput kupio fornete sa sirom. cijelim putem sam šepo ko herr flick. i došo kući. ležo skvrčen cijeli dan do oko 7 kad je mama došla s posla. još me bolio stomak. odvela me doktoru i doktor kaže momak aj ti na pregled sljepog crijeva... ostao sam PAF (lol) ČIN 2. došli mi u bolnicu i neka teta onako srednje ljubazna mi rekla da moram dat mokraću i krv. ok jedva sam se nekako popiškijo u čašicu (misleć u sebi, valjda će im bit dosta). i onda došo vadit krv. leva mi rekla sjedi momče, a stolica udobnija od bilo koje stolice u kojoj sam sjedio (stolica kao stolac ne stolica kao drek). i ja već zasuko rukav da me teta bode a ona mi uzme srednjak, ubode me nekom iglom i samo uzme onu kap krvi. oh kako sam samo ispo. dobro. dobio ja nalaze nakon pol sata i ošo kod dežurnog doktora i on mi reko skidaj se... aj dobro valjda zna šta radi. i ona poluljubazna teta mi skinila gaće. votafak ženo stomak me boli. i onda mi doktor počeo pritiskat stomak i pita jel boli. ja ono: pa da. i reko da će me ostavit u bolnici preko noći da vidi kakvo je stanje. ako me ne prođe stomakobolja onda ću pod nož (dramatična glazba u pozadini). moro sam na 4. kat. ponudili su mi kolica, ali sam ih junački odbio hehe. išo sam liftom (hehehe). sam sam išo u sobu dok je mama otišla po stvari (pidžamu i četkicu i to), a u sobi krv. dida neki izvadio onu iglu od infuzije i krv mu šiklja iz ruke. obišo sam ga u širokom luku. haha. i tako sam pol sata čeko sam s didom kojeg su od onog trenutka kad je izvadio iglu, zabarikadirali u krevetu. premjestili su me u drugu sobu jerbo je dida prelud za mene. u novoj sobi sam se presvuko i došla mi kolegica iz razreda koja je ranije operirala slijepo crijevo (pozdrav ivki :). otišla je i ja sam dobio naredbu od sestara da ništa ne jedem i ne pijem. bljah. a mogo bi vuka pojest (ovo nema logike). i tako sam ja zaspooo. ČIN 3. buđenje je bilo oko 6. ne znam točno. mjerenje temperature ovo ono. vizita. doktor pita jel boli. kažem ja. boli. ok. kaže oko 11 ideš na operaciju. dobro rekoh ja njemu u oči (hehe). nakon nekog vremena došla treba neka kod mene. kaže skidaj gaće. malo je falilo da joj vratim: skidaj gaće ti. kaže ona: moram te obrijat. ne boj se. joj kakav bed čovječe. i sve to ona na suvo obrijala. i to je bolilo. buf. to je bio jedini bed u cijelom ovom iskustvu. onda malo kasnije opet došo neki lik. kaže skidaj gaće... (au klinac bokte vidio. stalno moram gaće skidat, šta ih koji klinac oblačim stalno) ne boj se. moram ti inekciju dat. aj dobro nisam moro skroz skinit. samo sam otkrio gornji dio guze :)). i primio ja tako inekciju (ša se smijete? šta je smješno bemvam). i nakon par minuta zaspo ko beba. onda su opet sestre došle i skinile me (znam tog se sjećam) i odvele me u sobu za operacije. (A SAD NAJSMJEŠNIJI DIO OVE PRIČE [istinite]) na putu do operacijske sobe sestra mi je rekla: blago tebi sad te vozamo kroz bolnicu, a ja joj onako nadrogiran reko: WEEEEE!!! svi oko kreveta su se opizdili smijat, a ja sam opet zaspo. još sam se jednom probudio u op. sobi. i kad su svi oko mene to skužili rekli su duboko diši: 1, 2 i prije nego sam čuo 3 (pa možda i 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19, pa čak i 20) zaspo sam. sljedeći put kad sam se probudio vidio sam dragu i sustanare i prijatelje. lijepo ih je vidit na okupu. još me držala droga pa sam izgledo ko nadrogiran jer sam bio nadrogiran pa to ostavlja dojam nadrogiranosti. reko sam im da me ne nasmijavaju. jer bi bilo ono: smijem se a plače mi se. fakin mile klitić. i tako. sazno sam da mi je i kolega, s kojim sam sjedio i s kojim sam sprdo kolegicu ivku (onu ranije iz priče), operiro slijepo crijevo. tako smo se mi družili, gledali tv (simsponi su bili predobri, samo kad sam se smijo imo sam osjećaj da će mi sve poispadat na ranu), kartali belu (bio sam bolji) i sprdali se. i takooo... rana danas:  jedno lijepo iskustvo... FIN |
