Da ti kazem....

Koliko toga dozivimo a da ne kazemo nikome jer smo u zurbi tokom dana, jer mislimo da to nikoga iz nase okoline nece zanimati, da ce im biti dosadno ili jer mislimo da ce nas krivo shvatiti...... eh....i tako to ostaje u nama a tako rado bismo to nekome ipak rekli.
Moj razlog pisanja ovdje je slican a opet malo drugaciji.
Ja rijetko pisem na nasem jeziku a i pricam sve manje, a opet to je moj jezik,..... jezik kojim najlakse prenosim emocije i misli, iako moje pisanje nije uvijek jako dobro.....imam blazu dislexiju....dok sam bila dijete bilo je tesko....ali i sada unatoc paznji izmijesam slova a ni konstrukcija recenica mi nije bas jaca strana.....pa ipak.... volim pisati.....volim komunicirati.......volim pricati price i evocirati dozivljaje.....