7

7

Bio je toliko ljubazan da mi je namazao tijelo mirišljavim mlijekom a tada smo se obukli i otišli do obližnjeg restorana. Bilo je puno toga na izbor ali meni se, naravno jelo meso i povrće. Nisam bila od onih žena koje bi naručile salatu. Nisam bila sigurna da bi me to zasitilo. Na kraju sam se zasladila i desertom a Tyler je bio zadovoljan vidjevši me kako jedem. Nisam razumjela zašto su muški bili fiksirani na to da moram dobro jesti ali sam se s vremenom naviknula.
-„Smijem li te nešto pitati?“- rekla sam iznenada a Tyler me pogledao. Promatrao je plažu i izgledao kao da traži nevolje gdje ih nije bilo. Tipično policajac.
-„Pucaj...“- popio je malo cole i čekao a ja sam pročistila grlo i promeškoljila se.
-„Namjeravaš biti sa mnom, zar ne?“- pitanje ga je iznenadilo.
-„Dušo, namjeravam provesti život s tobom, znaš to, čemu takvo pitanje?“- iznenadio me i oblilo me rumenilo.
-„To zvuči predivno, pa, što bi napravio da slučajno ostanem trudna?“-Tyler se još više namršio:
-„Nebi napravio ništa, dijete bi bilo moje i brinuo bi se o vama. Ako ti nebi htjela dijete onda...“- naglo sam ga prekinula pokolopivši mu dlan svojim.
-„Nisam rekla da ne želim dijete s tobom, samo, nije baš da se pazimo, mislim...“- morala sam popiti malo sok a on se nasmiješio onim nježnim smiješkom kojeg je rijetko kome poklanjao.
-„Shvaćam te što želiš reći, ali dok se dogodi biti će u redu i oboje ćemo biti spremni,nemoj se zamarati time, i inače čist sam tako da...“-popio je još Cole a ja sam mu uzela dlan i pogladila ga.
-„ Nisam ni sumnjala.“- bilo je lijepo čuti takve riječi od njega, obično bi muškarci poput njega bježali od takve odgovornosti ali on se ipak promjenio i sazrio u muškarca koji je bio spreman za brak i za obitelj. Obožavala sam ga toliko da je boljelo, nadala sam se da naša bajka nikada neče doći kraju.

***
Ljeto se počelo gasiti i polako je počelo nastupati šarenilo lišća i prevrljivog vremena. Nama to nije ni najmanje smetalo, uživali smo jedan u drugome i nismo se mogli zasititi naše ljubavi i strasti. Srce mi je treperilo kada sam se veselo vraćala kući tamo gdje mi je Sada bio dom a taj dom je bio pored tog nevjerovatnog muškarca koji me prigrlio onako kako je davno trebao. Mračan a nježan, tih a strastven takav je bio Tyler i znala sam da ga nikada nitko nebi mogao zamjeniti a ja sam se nadala kako on isto tako misli i za mene. Valovi su zapljuskivali obalu a njihov miris se širio zrakom. Bilo je to ugodno i osvježavajuće iskustvo i znala sam pouzdano da mi nikada neće dosaditi. Pogledala sam prema kući i primjetila da je Tylerov automobil parkiran pred kućom. Namrštila sam se, trebao je doći kasnije kući ali ipak mi je bilo drago što ću ga već sada zagrliti i biti s njime. Praktički sam poletjela prema kući i veselo otvorila vrata ali sledila sam se na mjestu kada me neka hladnoća zgrabila za dušu i rashladila moj entuzijazam do ispod ništice.
-„Ty?“-tiho sam zazvala svog muškarca a kada nisam dobila odgovor pogledala sam prema boravku i srce mi je potonulo isti tren u pete. Tyler je sjedio na kauču pognute glave i sa pola ispijene boce skupog viskija ispred sebe. Nije mi trebao prevoditelj da ne shvatim kako nešto ne valja, odnosno kako se dogodilo nešto jako, jako loše. Progutala sam knedlu i ponovno ga zazvala ohrabrivši se ući u boravak.
-„Tyler....“-čekala sam nekoliko sekundi a kada mi ponovno nije odgovorio odložila sam torbicu na fotelju i prišla mu oprezno te kleknula ispred njega.
-„Hej...“- blago sam ga zazvala i podignula ruke prema njegovim obrazima. Bili su vrući i vlažni a mene su prošli trnci.
-„Dušo, što se dogodilo?“-nježno sam upitala a on je napokon reagirao na moju prisutnost i lagano podignuo pogled prema meni.
-„Ann, nisam te čuo, oprosti.“-glas mu je bio hrapav i pun boli. Nježno sam ga pogladila po obrazima i obrisala nove suze ali on je i dalje tiho plakao. Meni se stisnulo grlo i jedva sam izustila nekoliko riječi:
-„Reci mi što se dogodilo.“- pogled mu je bio mračan i dalek ali ipak mi je rekao.
-„Nema je više Ann, otišla je kao i ostali, ostao sam savim sam.“- najprije nisam razumijela što mi pokušava reći kada mi napokon nije sinulo i refleksno sam stavila dlan na usne.
-„O Bože, kako, zašto?“- kada mu je pogled postao još mračniji shvatila sam. Privukla sam ga k sebi a Tyler je ustisno svoje tjeme na moje rame . Čula sam jasno škrgutanje zubi. Suzdržavao se od jecanja ali pored mene se nije morao praviti jakim, trebao je pustiti svoju bol i olakšati si proces žaljenja. Nježno sam ga milovala po kosi i ljubila ga. Riječi su bile isprazne pa se nisam niti trudila a i sama sam bila na rubu suza. Prenulo me kucanje na vratima a moj poriv da zaštitim Tylera bio je životinjski jak. Tko god da je kucao dobiti će svoju porciju. Blago sam se odvojila od ranjenog muškarca i srdito otvorila vrata kada se kucanje neumorno nastavilo.
-„Ann...“- bio je to Mike i izgledao je gotovo jednako jadno kao i ja.
U očima sam mu vidjela ispriku i bol, blago sam mu se nasmiješila i šmrcnula. Automatski me privukao k sebi i zagrlio.
-„Biti će on dobro,ima tebe da ga ponovno sastaviš.“-tješio me ali nisam bila sigurna da Tyler to shvaća. Odmahnula sam glavom i tiho mu ispričala što je Tyler rekao te o polu praznoj boci jakog alkohola. Mike se namrštio na to i zakoračio u kuću a ja sam tiho zatvorila vrata.
-„Tyler, moja iskrena sućut zbog tvog gubitka, svi na policiji su dali svoj dio za pogreb i tvoja majka će dobiti ispraćaj vrijedan divljenja.“- Tyler je oštro podignuo pogled i viknuo prepukla glasa:
-„Koji kurac mi to vrijedi kada nje više nema, ostao sam prokleto sam, pojma nemaš kako je to biti posljednji član obitelji, odjebi mi s moralnim sranjima!“- rijetko kada sam ga vidjela tako bjesnog i povrijeđenog. Zateturao je kada se ispravio na noge a tada je krenuo prema Mikeu . Bojala sam se da će ga udariti ali samo se očešao o njegovo rame i uzeo jaknu. Raširila sam oči od straha, u ovakvom stanju nije mogao nigdje, nije mogao suvislo razmišljati.
-„Ljubavi, kamo ćeš sada?“-zabrinuto sam upitala a njegov pogled je postao mekši.
-„Trebam malo samoće i zraka ,anđele.“-prišao mi je i poljubio me u sljepoočnicu. Srdito je pogledao prema Mikeu a tada zatvorio vrata. Uskoro smo čuli zvuk škripanja guma i on je u polupijanom stanju odjurio u nepoznato.
-„Mike, moramo nešto učiniti, slupati će se negdje u ovakvu stanju i još izgubiti posao.“- panično sam rekla a glas mi je postao neprirodno visok.
-„Pratio bi ga ali možda bi to samo pogoršalo stvari, pričekajmo neko vrijeme a ako se do večeri ne vrati onda ge idem potražiti.“- klimnula sam i zaključila da je tako najbolje. Poslužila sam nam čaj a nesretni alkohol sam maknula iz vidokruga. Mike je bio više zabrinuti za mene nego za svog partnera i prijatelja.
-„Možda ću zvučati grubo ali zaboljelo me kada je rekao da je ostao sam.“-rekla sam nakon nekog vremena. Spremala sam večeru jer sam morala zaposliti ruke s nečime.
-„Razumljivo, nije to izveo previše suptilno, koliko sam ja čuo njih dvoje su cijeli život ratovali ali ipak majka je samo jedna i mogu ga razumijeti.“- Mike je djelovao zrelo i odgovorno i bilo mi je silno drago što ga Tyler ima za prijatelja. Nasmiješila sam mu se i rekla:
-„Hvala ti što si uz njega cijelo vrijeme.“- klimnuo je kao da se to razumije samo od sebe a tada sam mu poslužila večeru i jeli smo. Nisamo mogla dozvoliti čovjeku da bude gladan nakon što je pola dana bio sa mnom i čuvao me.
-„Jesi li mu rekla novosti?“-pronicljivo je upitao Mike a ja sam zaštitnički spustila ruku na svoj još uvijek ravan trbuh.
-„Ne, nisam stigla...“-tiho sam izustila i sjela na isto mjesto gdje sam našla nesretnika.
-„Shvaćam, slušaj s obzirom na tvoje stanje, nemam te namjere ostaviti samu sve dok se ne uvjerim da je Tyler dobro.“-pogledala sam Mike i rekla:
-„Imaš i ti obitelj i nemoraš paziti na mene, ja ću biti u redu.“-Mike nije znao kroz što sam sve u životu prošla a meni se nije dalo prepričavati mučnu priču.
-„Jednostavno ću javiti Hope što se dogodilo i to je riješeno.“-namignuo mi je i otišao prema hodniku kako bi imao malo privatnosti. Bilo mi je mučno od brige za Tylerom. Bojala sam se za njega kao nikada u životu ali nisam to htjela Mikeu pokazati jer sam se bojala da me neće shvatiti . Ja sam bila jedna od rijetkih ljudi koje su ga istinski poznavale.




-„Nego, kako su se njih dvoje slagali?“-upitala sam između zalogaja.
-„Loše i koliko god to grozno zvučalo Tyler se sada oslobodio jednog teškog tereta i jedne duše koja se izgubila negdje s godinama.“- tužno sam klimnula i pogledala u svoj tanjur. Pojela sam svega pola od porcije i uzdahnula:
-„Nadam se da neće i Ty tako uvenuti.“- šapnula sam više za sebe ali me Mike svejedno čuo.
-„Neće, zlato, snažan je on. Samo da ga prođe onaj prvotni šok i biti će on u redu.“- toplo mi se nasmiješio a zlatne oči su zasjale na njegovom licu.
-„Hvala ti, zaista si divan prijatelj i čovjek.“- pružio je ruku prema meni i ohrabrajuće me stisnuo.
-„Samo govorim ono što jest a u ovom svijetu koji je ionako suviše okrutan moramo se držati zajedno.“-klimnula sam. Mike je bio u pravu. Kasnije sam se pobrinula za napitke i oprala suđe a sat je otkucavao muklo u pozadini. Bilo je kasno a njega još nije bilo. Nije bilo ni naznaka da bi mogao doći. Mike je gledao TV iako sam znala da su mu misli kod svog prijatelja.
-„Mike, stvarno ne bih htjela da imaš problema zato jer mene čuvaš.“- pogledao me i poklonio mi nježan smiješak.
-„Ann, previše se brineš, Hope mi je javila da ostanem koliko god trebam i poručuje ti da budeš jaka i da ju nazoveš kada ti bude teško.“- sjela sam na suprotnu stranu od njega i sama pročitala tu poruku. Suze su mi navrle na oči i njemo sam im se zahvalila. Mike je shvatio i nježno položio ruke na moja koljena.
-„Sve će biti u redu.“- čuli smo zvuk pljuskanja vode o asvalt i napokon začuli brundanje automobila. Istovremeno smo se pogledali. Mike se namrštio i ustao. Teški koraci su se približavali vratima a ja sam zaustavila dah u plućima. Vrata su se tiho otvorila i Tyler je mrka izraza lica i mokar do kože ušao u kuću. Mike me pokušao zaustaviti ali sam potrčala u Tylerov zagrljaj . Nije se niti pomaknuo kada sam se zaletjela u njega. Majica mu je bila mokra kao i on sam ali je ispod mokre kože kucalo snažno srce i bila sam zahvalna Bogu na tome. Prislonila sam svoje sitne šake na njegova prsa.
-„Tako sam se brinula...“- zajecala sam u njegovo rame i mirisala njegovu kožu pomješanu s kišom i blagim mirisom alkohola i dima. Nije mi smetalo ništa od toga. Drhtavo me zagrlio i šapnuo:
-„Prehladiti ćeš se ako ćeš se tako vješati za mene.“- glas mu je bio blag i prepukao. Zatresla sam glavom i promrmljala:
-„Baš me briga, samo te hoću pored sebe.“-
-„Ann, anđele.“-hrapavo je rekao i pogladio me po kosi a kada me smirivao rukom podignuo je pogled prema Mikeu i njih dvojica su izmjenila znalački pogled. Mike se na kraju osmjehnuo kao da je nešto shvatio i tiho nas ostavio same. Drhtala sam u njegovom naručju a njemu se srce kidalo na komade zbog toga. Pokušao me smiriti poljupcima i nakon nekog vremena su mi se suze, barem privremeno osušile i prestale teči. Samo sa počela štucati.
--„Oprosti zbog ovoga...“- promrmljala sam a on je odmahnuo glavom i promatrao me tamnim očima punima boli.
-„Složila sam večeru ali se ohladila .“-rekla sam
-„U redu je, idem najprije pod tuš.“- pogladio me po obrazu nježno kao nikada do sad i ostavio me da se malo saberem. Sada kada se Tyler napokon vratio i bio čitav osjećala sam užasan umor i samo sam legla na kauč i pokrila se debelom dekom. Zaspala sam u tren oka.