2 poglavlje

ponedjeljak , 27.05.2019.

2

Tyler je i sam bio šokiran što sam tako zaspala na njemu i što sam se tako slomila. Nisam ga dugo vidjela pa opet mi je bilo stalo do njega što njemu nije imalo smisla niti malo. Po njegovom sam ga trebala prezirati ali ovo ponašanje mu nije imalo smisla. Kada je gladio moje usnulo tijelo lecnuo se kada je osjećao kosti pod prstima i na to se samo još više uzrujao. Nešto je tu bilo ali nije znao čega. Na kraju je pozvao osoblje bolnice i zamolio da me smjeste na drugi krevet. Jedna djevojka je ušla u sobu i nasmiješila se. Bilo joj je drago vidjeti me u njegovu zagrljaju ali se ponašala kao da ništa nije primjetila
-„Izgleda da je vaša prijateljica bila premorena.“-rekla je suptilno a on se namrštio.
-„Sam bi ju odnesao ali ne smijem se kretati.“-klimnula je i pozvala jednog od muških bolničara koji me podignuo kao da sam pero na što se Tyler namrštio i promatrao mladića sa tihim prijezirom kada je na kraju shvatio da njegovo ponašanje nema nikakva smisla. Ta on je samo obavljao svoj posao i zaključio je da je i sam umoran i da mu je dosta današnjeg dana.
-„S obzirom na vaš status oboje se možete odmoriti koliko god vam je potrebno. Vi a i vaša prijateljica. Ne smeta vam ako ostane s vama u sobi?“-upitala je djevojka a Tyler je odmahnuo:
-„Ne, ne smeta ionako će biti davež gdje god bila.“-njegove riječi su možda bile grube ali ton je bio sasvim blag.
-„Kako se zove vaša prijateljica?“-upitao je bolničar dok je pisao podatke.
-„Ann Stone, osim ako nije oženjena onda ne znam za prezime.“-slegnuo je ramenima.
-„Zdravstveno?“- ponovno sleganje ramenima.
-„Poznavajući nju vjerovatno ima, ja imam, naravno.“-još nekoliko stvari su se zapisale a tada su nas ostavili same. Pogledao je prema meni nedokućiva pogleda a tada se odlučio za dug san koji mu je trebao za oporavak.
Osjećala sam toplinu na ramenima i automatski sam se pretegnula samo kako bi se bolje složila i spavala tada sam začula poznati glas i još jedan koji nisam mogla raspoznati.
-„Kako ste danas, gospodine?“-upitao je doktor a ovaj je odgovorio.
-„Dobro sam iako bi mi dobro došla tableta protiv bolova ali u redu je, zasad.“ Promeškoljila sam se i svijest mi je naglo vratila prošli dan u glavi. Slike su se mjenjale kao na filmskoj traci a ja sam zajaukala i trepnula nekoliko puta.
-„Ann.“-čula sam zabrinutost u glasu. Protljala sam sljepoočnicu i pogledala prema Tyleru.
-„Bok, ovaj dobro jutro, što, zašto sam ja u krevetu?“- pokušala sam ustati ali sam zateturala i vratila se natrag na krevet.
-„Oh, ništa od toga. Čudno.“-promrmljala sam i pogledala doktora koji se mrštio na mene.
-„Kada ste zadnji but bili na pregledu?“-pogledao me pronicljivo i sa skrivenom mudrosti iza svoje maske.
-„Ovaj, ne znam više ni sama, zašto?“-uzdahnuo je i protrljao korijen nosa a tada je viknuo i pozvao jednu sestru unutra koja nas je pozdravila.
-„Izvadite ovoj mladoj dami krv i pošaljite odmah na analizu a mladiću poslije promjenite zavoj.“-autorativno je napustio prostoriju a ja i Tyler smo izmjenili poglede.
-„Ali ja nisam bolesna, on je.“-glavom sam pokazala na Tylera a on se namrštio.
-„Nemoj biti tvrdoglava ako je doktor rekao da trebaš na pregled onda trebaš, miruj i slušaj doktore.“-zakolutala sam očima i naslonila se natrag na krevet dok je sestra došla i pronašla skrivenu žilu kako bi mi isisala malo krvi.
-„Budite sigurni da doktor to nije samo tako odlučio. On vidi ono što vi sami ne možete vidjeti, opustite se.“-dok je obavila svoje ostavila nas je a druga sestra nam je donjela doručak. Dobili smo kruh i marmeladu s šalicom čaja. Tada sam primjetila da sam ja dobila skororm duplu porciju.
-„Hvala, zašto sam ja dobila više nego bolesnik?“-upitala sam ženu koja je dostavljala doručke.
-„Doktorovo naređenje.“-slatko je rekla i dodala:
-„I inzistira da pojedete do zadnje mrvice ,gospođice Ann.“-uzdahnula sam.
-„Ma odlično.“-kada smo ponovno ostali sami Tyler je nastavio zuriti u mene a ja sam pokušavala jesti.
-„Hm, pokupiš simpatije gdje god došla, jeli?“-rekao ne neodređeno.
-„Mislim da malo pretjeruješ, doktor je samo oprezan a ionako ne mogu toliko pojesti.“-bile su tri šnite tankog kruha dok je Ty dobio dvije.
-„Možeš li sam?“-pogledala sam a on je već šutke mazao marmeladu na kruh pa sam zaključila da ipak nije toliko slab. Na kraju sam mu ponudila svoju treću a on je odmahnuo glavom i strogo me pogledao:
-„Jedi, izgledaš kao štap od metle, ja sam se dosta najeo.“-namrštila sam se i na silu pojela i treći komad ali puno sporije a tada sam uzela tanjure i stavila ih na stolić te sam se sjela na njegov krevet.
-„Umoran sam, malo ću odspavati.“-rekao je a ja sam ga promatrala. Lagano sam spustila ruku na njegov bok i protrljala ga.
-„Nitko ti ne brani, a nećeš reći kako si se jučer našao u onoj situaciji, zar ne?“- lagano je odmahnuo glavom a ja sam prošla rukom po njegovim leđima dok je on zaklopio oči.
-„Kako to da ti ne smeta moj dodir?“-upitala sam iznenada bojeći se odgovora ali ipak sam morala znati. Nakon nekoliko trenutaka sam pomislila da je zaspao ali kada se ponovno oglasio rekao je samo:
-„Koja svrha da te tjeram od sebe kada znam da se nećeš maknuti i da ćeš samo postati upornija.“-pogledao me a ja sam se nasmiješila.
-„To je istina, spavaj sad ja ću, ah ne znam što ću. Možda da pitam nekoga dali imaju što za čitati, dosadno mi je već sad.“-uzdignuo je obrvu i zakolutao očima.
-„Nepopravljiva si.“- pogledala sam ga.
-„Ha, tko se javlja, ženskaroš, cure i dan danas sline za tobom a ti kao da ne primjećuješ.“-osmijeh mu se raširio a tada je još jednom trepnuo i ostavio me samu. Smiješila sam mu se a tada otišla u potragu za „Svetim gralom“.
Izgleda da Tyleru nije uopće smetalo što djelimo sobu u bolnici i nije mu smetala moja prisutnost, barem nije ništa govorio da bi mu smetalo. Ja sam mogla biti puštena iz bolnice ali Tyler je još trebao biti nekoliko dana pa sam rekla doktorima da ostajem s njime na kraju su nas stavili u nezgodnu situaciju.
-„Netko bi se trebao brinuti o vama tjedan dan, dali da angažiramo vašu suprugu?“- Tyler se namrštio i zarežao kao neki pas.
-„Ne treba se nitko brinuti o meni, ja sam sasvim dobro a što se nje tiče ne želim ju vidjeti, i to mi je bivša supruga.“- čuli smo iznenadni ženski smijeh i jedna plavokosa niža žena je ušla u sobu i pobjedonosno pogledala u Tylera.
-„Gle, gle, velikom policajcu je netko napokon prikratio krila, jako zanimljivo vidjeti te u takvom stanju.“-prišla mu je krevetu a ja sam stisnula šake u krilu dok sam sjedila na krevetu do njega.
-„Došla si me zajebavati, slobodno otiđi.“-rekao je hladno i pratio ju pogledom kao zmija mungosa.
-„Ne, došla sam vidjeti svog nesretnog bivšeg supruga kako se drži. Izgledaš dobro kao i obično.“- prišla mu je sasvim blizu i ruku položila na njegovu ranu a zatim se dogodilo ono čega sam se bojala. Ja više nisam mogla podnjeti tu ženu ni sekundu više i samo sam joj zgrabila ruku prije nego li mu je nanjena bol. Kada sam ustala do pune visine sa pogledom koji je mogao sjeći led žena je tek kratko ustuknula ali me pospredno pogledala.
-„A tko je ovo dražesno biće?“-sarkastično je upitala dok je Tyler usisao zrak i graknuo:
-„Ann, zaboga, pusti joj ruku, Ann!“-znao je jako dobro kako izgleda adrenalin u tijelu i kako djeluje na čovjeka pa je pokušao dozvati moju svijest iako sam se ja gotovo oglušila. Vidjela sam samo tu okrutnu ženu i nikoga više.
-„Ann, tako obično ime, oh čekaj malo, jesi li ti ta Ann? Čula sam puno o tebi, pa dobro, odlazim ali budi oprezna, nije onakav kakav se čini.“-njezino upozorenje bilo je neobično i njezin prezirni pogled je postao blag. Kada sam ponovno čula svoje ime pustila sam ženi ruku i samo bubnula na krevet. Otišla je bez riječi i nije se osvrtala.
-„Što se dogodilo?“-upitala sam tiho i zagledala se u svoju ruku. Tyler je samo zurio u mene ali je odmahnuo glavom.
-„Zašto sam tako reagirala, nisam se trebala petljati, žao mi je Tyler nisam mislila ništa lošeg.“-zurio je u mene kao da sam neko čudo a tada me blago pozvao k sebi.
-„Što?“-zbunjeno sam gledala u njega.
-„Dođi, hajde.“- oprezno sam mu prišla a tada me zagrlio i zaljuljao u naručju.
-„Bože, ti se treseš.“-prokomentirao je zabrinuto.
-„Adrenalin popušta i sada sam iscrpljena i zbunjena.“-naslonila sam mu se na rame i drhtavo uzdahnula. Čuli smo duge korake a tada su dva bolničara banula u sobu.
-„Jeste vas dvoje dobro?“-s obzirom da ja nisam bila sposobna razgovorati Tyler im je odgovorio:
-„Moja bivša je bila ovdje i uzrujala nas, zapravo više Ann nego mene.“-glas mu je bio prožet bijesom.
-„Dovraga, nismo ju smjesli pustiti unutra. Gospodine, nismo imali pojma da će tako završiti, žao nam je.“- iako su bili stariji od Tylera on je imao veći autoritet mada to nije pokazivao.
-„Sve je u redu, samo ...Ann, želiš li da ti nešto donesu da se smiriš?“- odvojila sam se od njega iako nevoljko i pogledala u dva bolničara koji kao da su čekali moju zapovijed.
-„Pa, bi li mogla dobiti šalicu čaja, bila bih vam zahvalna.“-izgledalo je kao da su svi napokon počeli disati pa čak i Tyler koji je odahnuo. Nije mi bilo jasno što im je svima.
-„U redu, jedna velika šalica čaja za damu, ispričavamo se.“- izašli su van a ja sam tada primjetila da praktički sjedim Tyleru u krilu. Mogla sam jasno osjetiti njegovu toplinu tijela i miris. Sada se već mogao i sam istuširati a ja sam uvijek pristojno bila okrenuta kako ga ne bih vidjela gologa iako sam to žarko željela, naravno.
-„Zašto su dečki bili tako napeti?“-upitala sam ga kako bi razbila nelagodan trenutak.
-„Pa, mislili su da će se netko od nas požaliti na bolnicu zbog situacije s Kate.“- trepnula sam i zatresla glavom.
-„Ali oni nemaju veze s njome, zašto bi se požalila za osoblje ako je ona ta koja je bila nasrtna.“-objasnila sam.
-„Pa da, u pravu si ali ne razmišljaju svi ljudi kao ti.“-rekao je blago i maknuo mi kosu s lica. Bila je to nježna i privržena gesta a ja sam samo zurila u njega kao općinjena. I dalje je bio krasan a moje stare emocije su se probudile uz njega iako sam to pokušala potisnuti, bezuspješno, naravno. I on sam je gledao u mene na isti način a tada smo se oboje trgnuli kada je jedan bolničar donio zaista veliku šalicu čaja i kutiju keksa.
-„Oh, vi ste zaista mislili na veliku šalicu, hvala vam puno.“-nježno sam se nasmiješila a muškarac se zacrvenio i nakašljao:
-„Nema na čemu, gospođice, uživajte.“- kada nas je ostavio same Tyler je zatresao glavom u negodovanju.
-„Što je?“-upitala sam ga a on se namrštio još više.
-„Zakrenula si glavu pola osoblja bolnice.“-pogledao me a ja sam i dalje bila zbunjena.
-„Kako molim, nisam ja ništa napravila, samo sam ljubazna.“- nešto je zagunđao i okrenuo se na bok a ja sam to prevela kao kraj razgovora.
Otišla sam do božanstvene šalice čaja i zadovoljno udahnula voćni miris.
-„To je to, ah predobro, želiš malo da ti natočim u čašu?“-upitala sam ga a on je promrmljao tihi „ne“.
-„Oh, u redu ali ne znaš što propuštaš.“- smjestila sam se na krevet ali tada sam se predomislila i umjesto toga učinila sam nešto neobično. S obzirom da su kreveti imali kotačiće ja sam oprezno spojila krevete i pogledala prema Tyleru koji se nije ni pomaknuo. Tada sam legla na krevet i uzela knjigu koju sam dobila za čitanje i čaj. Strpljivo i znatiželjno sam čekala kada će Tyler osjetiti da smo blizu jedno drugome i kada će se pobuniti i početi gunđati, onako kako sam samo ja to znala. Prošlo je dva sata a on se tek onda okrenuo prema meni dok sam ja čitala. Pogledao me a ja sam se trgnula i čekala.
-„Dugo ti je trebalo.“-prokomentirao je a ja sam se nacerila.
-„Očekivao si da ću spojiti krevete?“-klimnuo je i zurio u mene.
-„Imaš sreće što sam još slab, inače bi se već bacio na tebe.“-zvučao je blago prijeteće a ja nisam znala što mu to pak znači.
-„Bacio u kojem smislu?“- namrštila sam se a on je samo uzdignuo obrvu i odmahnuo glavom.
-„Zaboravi, nisam ništa rekao.“- zaklopio je oči i ispružio ruku te stisnuo moje koljeno.
-„Ty? Hej, nemoj mi sada opet zaspati, ma daj.“-ali on je već utonuo u novi san a ja sam se samo mogla primaknuti k njemu i maziti ga po kosi i tijelu. Očito mu nisam uopće smetala što mi je bilo drago ali me i brinulo. Ako se ponovno zaljubim i ako mi ponovno slomi srce znala sam da će me to slomiti, slomiti za vjeke vjekova.