Kviskoteka: osoba A i osoba B
Ležali su pred televizorom lagano tamaneći kviki perece.
- "I, kaj veliš za A?" - pitala ga je.
A je bila njena prijateljica, rastavljena, sa djetetom, solidna izgleda. Već su razgovarali o njoj ranije i složili se da dobro izgleda. Nije baš manekenka, ali sasvim solidna.
- "Niš, kaj bi rekao."
- "Jel bi je malo, onak, nataknuo na ražanj?" - rekla je kroz smijeh.
Kratko je razmislio o ideji.
- "Pa kaj ja znam, ne bi se bunio. A zašto pitaš?"
- "Pa tak. Znaš da je sama, a baš mi je draga. Voljela bi da si priušti malo zabave."
- "I ne bi te smetalo da si tu zabavu priušti sa mnom?"
- "Pa ne, ona mi je tak draga."
Šutili su neko vrijeme. Vrećica pereca lagano se primicala kraju.
- "A dobro, zašto ti to mene tak ispituješ?" - pitao ju je.
- "Pa tak, imam i ja nekih idejica." - rekla je sa smiješkom.
- "Kakvih idejica?" "Malo bi usrećila nekog mog prijatelja?" - Odmah mu je pao na pamet J. Iako je sada bio oženjen, prije dosta godina je otvoreno pokazao interes.
- "Pa taj koji je u pitanju više je moj prijatelj." - odgovorila je.
Hm. Sad mu je dala materijala za razmišljanje. J znači nije. Često mu se činilo da ona ima više prijatelja nego on.
- "Onda je sigurno K"
- "Ne"
- "Š?", "M?", "Nije valjda L?", "F?" - pokušavao se prisjetiti onih sa kojima se najčešće viđa.
- "Ma niko od njih, ali znaš ga dobro."- pomagala mu je.
- "Pa dobro, reci mi ko je?" - ostao je bez ideja.
Malo je oklijevala...
- "B."
Presjeklo ga je u prsima, onaj osjećaj kao kad lift prebrzo propada pod tobom. Osjećaj koji se javlja samo kad saznaš nešto što je bolje ne znati.
Uh, pa da. Kako je njega previdio. B je bio friško razveden, dakle slobodan. Nikad nije bio napastan, ali bio je dosta pričljiv i njoj vrlo drag. Njemu baš nije legao, pa ga je valjda zato smetnuo sa uma. Nije bio neki ljepotan, ali očito njoj je bio ok.
Prošlo je par minuta dok je bio spreman za nastavak razgovora. Morao se malo oporaviti od šoka prvo.
- "I dobro, šta bi ti sa njim radila?" - morao je saznati detalje, iako je znao da mu to neće baš pasati.
- "Pa ništ posebno, malo bi mu pušila."
- "Samo to?"
- "Pa da, kaj. Popušim mu ga i može ić."
- "Ne smiješ!" - bio je direktan. Osjećao je da je ona već neko vrijeme razmišljala o tome i da postoji realna opasnost da to stvarno i napravi.
- "Pa dobro, a ti i A? Ti smiješ?" - bila je možda malo čak i uvrijeđena.
- "Ja i A? Kako to misliš? Pa nisam ja predložio da se ševim s njom." - bio je malo začuđen.
- "Pa nisi, ali ideja ti je ok" - nastavila je dalje.
- "Pa da, ideja mi je teoretski ok, ali to ne znači da ću poduzeti ijedan korak da to ostvarim. Na kraju krajeva, ona na to ne bi ni pristala. Siguran sam da ne bi prijateljici htjela muža otimat. Stvarno ne znam kak bi bilo šta započeo sa njom, kad ona zna sve o nama. Odjebala bi me isti čas."
Ponovo su šutili.
- "Bez obzira što tebi ne bi smetalo da ja jebem A, ti njemu ne smiješ pušiti. I točka! A ak misliš da bi moje eventualno druženje sa A tebi dalo dozvolu da mu pušiš, onda budi sigurna da neću ništa poduzeti u vezi A, i da u svakom slučaju moju dozvolu za pušenje nemaš" - Morao je ovo ponoviti, da ne bi bilo zabune. Kak joj je opće tako nešto palo na pamet.
- "Ma dobro, neću" - rekla je pomirljivo.
- "Pa normalno da nećeš. To bi mi slomilo srce. Pa nisam ja baš neosjetljiv na tebe i to što radiš." I to je bila istina.
- "Ma dobro bubek, neću ništa raditi." - smirivala ga je.
Dala mu je par pusica u lice i ležali su dalje zagrljeni. Znao je da joj može vjerovaati na riječ da neće ništa poduzimati, ali opet, nije mu bilo svejedno zbog ovog razgovora. Lako njoj, ona je žensko i ako pred 10 frendova kaže "oću se jebat s nekim", barem pet će ih se osjetit pozvanim. A on, ak napravi isto pred frendicama, hm, pa dobro će bit ak ga samo ismiju. I onda se žene žale da im je teško u životu. Moraće joj to razjasnit jednom, ali ne sad...
- "Volim te" - rekao joj je i poljubio je u kosu
- "I ja tebe ljubomorko moj, nemoj se ništa bojat" - liznula ga je po vratu.
|
)