Jutros baš nisam imala vremena nešto raditi i pisati iz kreveta kako to inače činim. Jednostavno mi se nije dalo. Ja baš volim pisati ujutro. Ali jutros sam iskočila iz kreveta čim je alarm zazvonio, stavila čajić, uskočila pod tuš, i vratila se natrag u dnevnu sobu pod dekicu. Jao što mi je bilo lijepo. To mi je jutros najljepši dio jutra. Najljepši. Jao. Ona sam se obukla na brzinu, otvorila moja garažna vrata, uskočila u autić, i krenula. Jutro je danas malo hladnjikavo. Nije onako baš toplo kao što je inače ovo ljeto, zato sam danas obukla traperice. Inače sam noćas jako loše spavala, stalno am se vrtala, izmišljala snove i svašta. Jao snovi su mi bili očajni. Sanjala sam da mi netko nešto povaljuje. I još sam krivo spavala, pa mi je kičma sva u komi i imam one crte po licu. Ma grozno. Baš grozno. Ali dobro, još malo pa će nestati. Nego, vratimo se natrag na priču, krenem ja sa mojim autićem, odmah izvan ugla (iza moje autoškole u Zagrebu), vidim ja pekaru i stanem. Imala sam baš neku želju za krafnom i kupila sam ju. I baš sam požalila kasnije, ali sam ju pojela još u autu. Sreća u nesreći je ta što sam kupila malu. Ne znam zašto sam imala taku želju i nagon, ali sam popustila. Inače, krenem ja natrag u auto, a ono vidim neki zastoj. Opet radovi. Baš kao i jučer, kao i prekjučer, kao i cijeli tjedan. Ma ne tjedan, nego dva tjedna. Ma mislim stvarno. Već sam rekla što mislim o tome. A sada me samo natjeravaju da i dalje govorim protiv njih. Grozno. Što im nije pametnije se to privesti kraju? Ne, očito nije. No dobro, nakon deset do petnaest minuta izgubljenih u gužvi. I nakon sve te gužve, gomile automobila na cesti, ja vidim netko gura dječja kolica. Da. Neka žena gura kolica. Ne na pješačkom, ne na obilježenom prijelazu, nego ovako. Ma joj, pa što nju nije za namlatiti kao vola, ma mislim ono, pa daj pazi malo na dijete ako već ne želiš paziti na sebe. Jao ti ljudi, baš ne vole djecu, ružno od njih, uistinu je. I tako. Nastavim ja dalje, a ono naletim na policiju. Rutinska kontrola. Ništa, tražili su me vozačku i prometnu i to je to. Ja dala da vide, odmah su rekli ok, doviđenja. Jednom sam mjesec dana vozila bez vozačke i prometne. Ne znam što mi je bilo. Kad sam čistila auto, stavila sam sa strane, u garažu i tamo su ostale, bitno da se ja vozim u čistom autu, ajme nisam normalna. Trebala bih g opet očistiti sada kada razmišljam. Inače spava mi se za poluditi. Noćas sam, kao što sam rekla loše spavala, a ukupno sam spavala nekih šest do šest i pol sati. Nije to puno, uistinu nije. Zato sam se i pokrila dekicom jutros dok nisam morala ići. Jao što sam to odugovlačila. Onako pošteno odugovlačila i onda mi se podogađaju svi ti glupi događaji. I evo, sad sam rekla opet nešto što kažem svaki dam . Ja stvarno volim spavati. Ali stvarno. Ne znam zašto, volim se naspavati. Nego, idem ja malo pomalo prionuti na ono što me očekuje, nema druge nego raditi sve ono što ionako moram uraditi, pa eto, idem. Nema druge, jer tko radi ne boji se gladi. Jao od kad je ta parola. Btw. ja sam cura a raste mi neka dlačica na bradi tj. ispod brade. Je li to bed? Ma ja je ionako stalno očupam, tako da se uopće ne vidi. Malo mi je čak i smiješno. Hahahaha, baš sam kul. Pozdrav!